Usevi strnih žita kod nas, koji su posejani u optimalnom roku uz agrotehničke mere te uz upotrebu preporučenih količina hraniva; nalaze se u dobroj kondiciji, i čim se steknu uslovi trebalo bi odraditi prihranu. Međutim ako znamo da je jesen bila takva kakva je…. onda nam je poznato da većina useva nije zasejana u optimalnom roku a što se tiče agrotehnike i hraniva, tu imamo šaroliku situaciju. Kad smo kod prihrane, doduše, najbolje bi bilo da o količini hraniva odluči n-min metoda ali znajući da nemamo uslove za istu, osim par izuzetaka, onda se moramo rukovoditi nekim našim iskustvima te na osnovu; obilaska useva , vizuelnog posmatranja stanja, gustine sklopa, zahteva sorte, datog đubriva u pretsetvenoj obradi kao i količine padavina- odrediti količinu kako za osnovnu (sa 70 % hraniva) tako i korektivnu prihranu (sa preostalih 30% hraniva). Ovde moramo biti oprezni jer ako preteramo sa unošenjem azota imaćemo kako poleganje tako i nepotrebne troškove. U regionu koji pokriva naša služba, nakon dugogodišnjih analiza kontrole plodnosti, imamo parametre koji pokazuju da je oko 80 % našeg zemljišta nakiselo-kiselo te preporučujem izričito korišćenje KANa.
Ejupović Smail
Ejupović Smail