Preventivne mere u plavnim područjima na poljoprivrednom zemljištu
Često se događa da su poplave iznenadne i da nam zadaju velike probleme u proizvodnji hrane.
Veliki uticaj gajenih biljnih vrsta nije prilagođen za gajenje na zemljištima prezasićenim vodom. Na plavljenim površinama pre svega se smanjuje potrebna količina vazduha koja je neophodna za disanje biljaka. Duže zadržavanje vode kod biljaka može da izazove niz fizioloških promena i na kraju gušenje. Nakon povlačenja vode često su biljke podložne poleganju, takođe se beleži česta pojava biljnih bolesti što sve dovodi do smanjenja količine i kvaliteta prinosa.
Osim parcela koje su u blizini vodotoka, problemi sa ležanjem vode su prisutni i na mikrodisperzijama, pogotovu na zemljištima loših fizioloških osobina, tkz.teškim, tj.“minutnim“zemljištima.
Plovne terene pokušati izbeći pravilnim izborom parcela, posmatranjem prirodne vegetacije itd. Pojavom barskih trava, rastavića i td. Može se očekivati problemi sa prevlažnim zemljištem bez obzira na to da li prouzrokovan visokim nivoom podzemnih voda ili atmosferskim padavinama.
Posledice pljavljenja na poljoprivrednim površinama se donekle mogu ublažiti, ali i pogoršati agrotehničkim merama.
Jedna od bitnih mera za oticanje viška vode je prokopavanje kanala oko poplavljenih površina. Nakon poplave bi trebalo izbegavati ulazak u parcelu sa mehanizacijom da se dodatno ne bi kvarila već narušena struktura zemljišta.
Na poplavljenim površinama gde je već zasnovana proizvodnja, nakon povlačenja vode obavezna je kontrola plodova, pre svega na prisustvo nekih patogenih mikroorganizama karakterističnih za otpadne vode i fekalije (salmonella i eschervchia) i tako izbegla trovanja. Posebnu opasnost pri plavljenju predstavlja voda sa flotacija i jelovina, jer u takvoj vodi se nalaze značajne količine teških metala koji se talože na poljoprivrednom zemljištu i čine ga neupotrebljivim do daljnjegza poljoprivrednu proizvodnju.
Ljubodrag Pantelić, dipl.ing.
Pantelić Ljubodrag
Pantelić Ljubodrag