[Marković SvetislavUčesnik]

Да би смо могли да се боримо против ове веома присутне болести оваца у нашим крајевима морамо да видимо који услови и појаве су потребни да би се ова болест појавила , као и начине на које се болест манифестује.
Обољење се најчешће јавља као последица лоших услова држања, немарности и запостављања раних знакова проблема са папцима, па су папци подложни повређивању, које доводи до инфекције меког ткива папака и појаве шепавпсти. Узрочници болести су микроорганизми настањени у средини без кисеоника(мокра простирка), а као главног узроковача видимо бактерију Fuso-bacterium necrophorum. Шепавост се развија за 10 до 14 дана.
Рани знакови који говпоре у прилог развоју болести су појава црвенила коже у међупапчаном делу , блага натеченост и скоро приметно храмање.Уколико се не примети на време долази до некрозе ткива , одвајања рожине од ткива, некрозе и појаве непријатног мириса.Тада животиња почиње јако шепати, и уколико се болест прошири на остале ноге, пасе клечећи на предњим ногама, затим лежећи , све мање пасе, слаби,мршави и ако болест узнапредује , прошири се на кости изазове упале, касније сепсу и неминовну смрт.
Шта чинити да не дођемо у ову ситуацију?
1.Обратити пажњу при куповини оваца –куповина је један од најчешћих начина којима се ова болест преноси.Преглед грла при куповини треба обавезно да обухвати и преглед папака.Здрав папак мора да буде неоштећен , без лезија , отвора, непријатних мириса, сјајан, добро срастао са меким ткивом.
2.Хигијена објекта-овчарник мора бити на оцедитом месту са редовном заменом простирке и одржавањем средине сувом.Влажна средина је идеално место за развој шепавости , то се најбоље види у години када имамо пуно падавина, тада имамо и најјаче интензитете појаве овог обољења.
3.Раздвојеност здравих и оболелих јединки-је обавезан вид превентивног деловања.Уколико у стаду имамо неке оболеле јединке или само сумњамо на могућност болести , таква грла се одвајају (карантин) и лече, док се остале јединке прате и по могућству премештају и пуштају на друге пашњаке, а заједнички коридори се редовно третирају раствором неког дезинфицијеса.
4.Повремено протеривање оваца кроз канал у коме смо растопили бакарсулфат (10%- тни плави камен) даје добре резултате у условима када у близини има још стада оваца и сумњамо на могућност инфекције.
5.Вакцинације- у протеклих неколико година почеле су да се појављују и вакцине (Poliovin i Quentodiz) које доприносе спречавању настанка шепавости.Овај вид зашите свакако не треба да замени све оне мере за превенцију до сада побројане, јер и поред имунизације неретко долази до пробоја и настанка болести.

[Autor]

Članci