[Rosić BobanUčesnik]

U uslovima intenzivne proizvodnje u stočarstvu potrebe živitinja za svim hranljivim materijama su vrlo velike i moraju precizno da budu podmirene. Veliki deo hranljivih materija obezbeđuje se iz osnovnih energetskih, proteinskih i mineralnih hraniva. Ali potreba za pojedinim vitaminima i mikroelementima ne mogu potpuno i sigurno da se podmire na taj način, jer sadržaj i iskorištenost ovih materija iz osnovnih hraniva veoma varira i zavisi od mnogih faktora.

Zbog toga se već dugo vremena u hranu dodaju čisti sintetizovani preparati pojedinih vitamina i mikroelementi u mineralnoj, najčešće sulfatnoj formi. Ove hranjljive materije dodaju se u obliku premiksa, a to se čini iz razloga što su količine ovih materija koje treba uključiti u kompletne smeše izuzetno male i ako se u smešu dodaju direktno, zajedno sa ostalim hranivima nije moguće njihovo homogeno mešanje.

Premiksi su po svom sastavu vrlo različiti i zavise od vrste i kategorije životinje. Premiksima se u hranu ne unose samo vitamini i mikroelementi, već i kokcidostatici, antibiotici ( pilići, brileri ) i neki drugi aditivi, koji se takođe dodaju u vrlo malim koncentracijama. Komponente premiksa se mešaju sa određenom količinom fino samlevenžog kukuruza, pšenice ili stočnog brašna koji služe kao nosač, a takođe se preporučuje dodavanje masti, u cilju sprečavanja gubitaka putem prašine.

 

Na našem tržištu su uobičajeni tzv. 1 % premiksi, koji su predviđeni da se mešaju u količini od jednog kilograma na 100 kg koncentrata. Prolikom postupka sastavljanja premiksa potrebno je znati koncentraciju aktivne materije za vitamine i mikroelemente, kao i potrbnu koncetraciju vitamina i minerala u premiksu. Potrebna koncentracija u premiksima za ishranu preživara, zavisi od količine koju će životinja konzumirati, odnosno nije najvažnije kolika je koncentracija vitamina i minerala u premiksu, već je važno koliko se konzumira dnevno vitamina i minerala.

Osnovni smisao proizvodnje i upotrebe kompleksnih premiksa, je uključivanje u njihov sastav mnogo većeg broja materija. Osim vitamina i miktoelemenata, u premiksu se nalaze i makroelementi, zatim dikalcijum-fosfat, kreda i so, kao i aminokiseline koje se dodaju u cilju povećanja biološke vrednosti proteina i njihovog efikasnijeg iskorišćavanja. Od aminokiselina najčešće se uklučuje lizin kao prva limitirajuća aminokiselina, i metionin.

Proizvodnja kvalitetnog premiksa zahteva kvaliutetnu opremu za mešanje, precizne vage za odmeravanje, i naravno savesnu i stručnu radnu snagu. Osim toga, komponente koje ulaze u sastav premiksa moraju biti redovno kontrolisane i analizirane. Posebno je potrebna kontrola preparata i pojedinih vitamina, s obzirom da vitamini tokom lagerovanja gube svoju aktivnost, naročito ako se  čuvaju u nepovoljnim uslovima.

Boban Rosić savetodavac za stočarstvo

PSSS Kruševac

[Autor]

Članci