[Stanković VladimirUčesnik]

U poslednjih nekoliko godina proizvodnja višnje beleži porast, i to pre sve zbog gajenja domaćeg ekotipa tzv. oblačinske višnje koja je veoma povoljna za gajenje zbog niza pozitivnih osobina. Zadnjih godina dolazi do razvoja gajenja organske višnje pre svega zbog cene na tržištu koju imaju organski proizvodi. U cilju širenja zasada pod organskom višnjom potrebno je unaprediti sortiment i poboljšati agrotehničke mere koje se sprovode u samom zasadu. Plod višnje ima visoku biološku vrednost, veliku količinu bojenih materija i druge korisne supstance. Plod višnje je pogodan kao sirovina u industriji prerade u sokove, slatka, kao i za proizvodnju rakije.
Za uspešnu organsku proizvodnju višnje potrebno je poznavanje karakteristika samog zasada kao i lokalnog ekosistema. Kako bi sama proizvodnja bila profitabilna, bez ugrožavanja biološke raznovrsnosti potrebno je primeniti određene mere:
– Očuvanje zemljišta i njegove plodnosti;
– Gajenje određenih sorti višnje ( autohtonih ) zbog njihove prirodne otpornosti i prilagodljivosti uslovima gajenja;
– Čuvanje prirodnih skloništa i staništa za korisne insekte ( livade, živice ), takvu ulogu treba da ima 5 do 10% zemljišta na kome se nalazi zasad.
– Postavljanje gnezda i kućica za korisne insekte i ptice.
Što se tiče samih karakteristika zemljišta, za gajenje višnje pogodna su zemljišta na kojima je moguće izvršiti obradu na minimum 60 cm. Propustljivost zemljišta treba da je takva da brzo omogućuje odvođenje viška vode. Treba izbegavati teška i vlažna zemljišta sa lošom propustljivošću. Za gajenje su pogodna zemljišta sa pH vrednošću od 6,5 do 7,5. Najproduktivnija je ako se zasadi na lakoj peskovitoj ilovači ili na karbonatnom černozemu umerene vlaznosti i dovoljne plodnosti. Tip zemljišta uslovljen je izborom podloge za kalemljenje. Korenov sistem višnje ne prodire duboko u zemljište, osnovna masa korena nalazi se na dubini od 40 do 80 cm dubine.
U pogledu klimatskih uslova višnja podnosi velike nadmorske visine, a isto tako podnosi i niske zimske temperature. Treba izbegavati lokacije sa velikom količinom padavina u periodu cvetanja i zrenja plodova. Cvet višnje je za razliku od cveta drugih voćnih vrsta vrlo otporan na prolećne mrazeve. Višnja se može gajiti i na sušnim površinama sa nivoom padavina od 400 do 500 mm godišnje. Najveća potreba za za padavinama su od aprila do septembra meseca kada joj pogoduje od 360 do 420 mm. Zbog ranog dozrevanja plodova navodljavanje nije neophodno pre nastupa sušnog perioda.
PSSS Negotin, Vladimir Stanković

[Autor]

Članci