[Nešković SuzanaUčesnik]

U Republici Srbiji prema poslednjim statističkim podacima iz popisa poljoprivrede koji je rađen 2012.godine, jedno poljoprivredno gazdinstvo raspolaže sa oko 5,18ha obradivih oraničnih površina. Opšte zastupljeno mišljenje je da usitnjen posed ima čitav niz negativnih strana. Pre svega u glavnom se radi o parcelama koje se ne nalaze uz ekonomska dvorišta i domaćinstva. Do njih treba stići pre samog sprovođenja poljoprivrednih radova. Usitnjenost parcela često je razlog i za ,,neopredeljenost,, ili nespecijalizovanost samog gazdinstva za određeni vid proizvodnje. Najčešće se RPG bavi većim brojem linija proizvodnje, često nesrodnih. Ne retko se sreću mešovita gazdinstva koja podjednakom snagom pokušavaju da ostvare maksimum u voćarstvu, ratarstvu, stočarstvu….i to na posedu koji nije prevelik.
Međutim, da li se treba složiti sa činjenicom da su usitnjene parcele nedostatak. Ovu konstataciju moramo uzeti sa rezervom, jer svakodnevni rezultati govore nešto sasvim drugo.
Raznovrsna proizvodnja na malom posedu, pomogla je i dalje pomaže očuvanju prirode u kojoj svi živimo i radimo, proizvođači i potrošači. Uspeli smo koliko toliko da pravilno raspolažemo zemljištem, vodama i da očuvamo kvalitet naših proizvoda, kojih možda nema u ogromnim količinam, ali su raznovrsni, prepoznatljivi i traženi.
Industrijalizacija kako se može nazvati poljoprivredna proizvodnja na velikim posedima često je praćena monokulturom, velikom upotrebom pesticida, razdvaja se biljna i stočarska proizvodnja….generalno jako je štetna po klimu i po prirodnu sredinu.
Ono što je prednost naših gazdinstava je činjenica da se većinom vrši diverzifikacija useva odnosno u sklopu svakog poljoprivrednog gazdinstva seju se bar tri različite biljne kulture nije zastupljena monokulturna proizvodnja i vrši se rotacija useva (plodored);
U Republici Srbiji nema bitnog smanjenja površine pod pašnjacima i poslednje ali ne manje važno je činjenica da imamo bitan udeo zemljišta u sklopu poljoprivrednog gazdinstva koje svake godine ostane neposejano. Takođe, zakonskom regulativom, jasno su zaštićene obradive oranične površine od masovne urbanizacije i isključivanja iz proizvodnje.

Da je sitan posed možda naša prednost a ne nedostatak, govori i činjenica da jedan deo poljoprivredno uspešnih evropskih zemalja takođe raspolaže malom veličinom prosečnog poseda. Kao primer navešćemo Italiju gde je posed u proseku manji od 5ha, kao i u Grčkoj i to na preko 60% gazdinstava ili u Španiji na skoro polovini ukupnih gazdinstava.
Možda će nam ovakvo poređenje pomoći da u nekim daljim planovima i strategijama razmišljamo o prednostima proizvodnje na malom posedu. Poređenje sa Italijom, Grčkom i Španijom bi moglo da nas vodi putem jačanja prerađivačkih kapaciteta upravo baziranih na proizvodima autentičnim i kvalitetnim i pre svega zdravim, kakvi su karakteristični za manji posed i posebno za posvećenost srpskog domaćina.

Suzana Nešković

– da se 7% zemljišta u sklopu poljoprivrednog gazdinstva ostavi svake godine pod ugarom, neposejano, ili da se iskoristi za formiranje zaštitnih zelenih pojaseva (živica) ili da se eventualno pošumi – da bi se zemljište oporavilo.

Attachments:

• 

[Autor]

Članci