Kompostira se sav otpad biljnog porekla iz kuhinje, voćnjaka, bašte i travnjaka. Najpovoljniji su ostaci voća i povrća, ljuske od jaja, kosa, dlake, ostaci čaja i kafe, ostaci pokošene trave, stabljike cveća i povrća, lišće, grančice, slama, seno, iglice četinara, ostaci drveta (piljevina,strugotina, kora, iverje), ostaci papira i kartona.
Za kompostiranje nisu poželjni meso, kosti, koža, ostaci ribe i mlečnih proizvoda, guma, ambalaža, pepeo, obojeno i lakirano drvo, razne masnoće, ulja i opasan kućni otpad, izmet pasa i mačaka, bolesne biljke i korenje, lišće oraha, novinski papir, časopisi u boji, staklo, cigarete.
Komposter se može napraviti od drveta, pletene žice, starog bureta ili starih guma. Prilikom njihove izrade treba voditi računa da stranice kompostera imaju otvore neophodne za cirkulaciju vazduha. Po dnu kompostera se prvo poređaju grančice, na koje se naizmenično slaže baštenski i kuhinjski otpad (debljine oko 15 cm), pa tanak sloj zemlje ili ostatak od prethodnog prosejavanja komposta. Ako su klimatski uslovi povoljni, za dva do tri dana, kompostni materijal će se, usled delovanja mikroorganizama, zagrejati na temperaturu od 40-50 0C. To dokazuje da je proces razgradnje organske materije počeo.
Ako se gomila rasipa, znači da je suva i potrebno je postepeno dodavati vodu ili vlažan zeleni otpad. U slučaju da se materijal ubuđao ili se cedi voda prlikom stiska šakom, treba dodati lišće, slamu, grančice i drugi suvi materijal i izmešati, kako bi uspostavili optimalnu vlažnost.
Kompost je zreo nakon 6 do 10 meseci. U njemu još uvek ima neraspadnutih delova, te ga je potrebno prosejati. Prosejan kompost – humus se koristi za prehranu cveća, voća i povrća, vinove loze, travnjaka.
Mirjana Petrović, dipl.inž.polj.
PSSS Leskovac
Petrović Mirjana
Petrović Mirjana