[Čalić SrđanUčesnik]

PRAVILNA ISHRANA

Ljudsko zdravlje je odraz svakodnevne ishrane od momenta kada započinje život pa sve do smrti. Ako koristimo proizvode brze hrane, koji obiluju mastima i šećerima, umesto namirnicama bogatim raznovrsnim sastojcima uz obilje vitamina i minerala, posledice su bolesti. Dokaz za to su srčana, reumatološka oboljenja, bolesti krvotoka i mnoge bolesti nastale usled smanjenog imuniteta, a to opet dovodi do bržeg starenja ćelija i tkiva sa otpočinjanjem procesa osteoporoze i ateromatoze. Na neke faktore čovek može da utiče, dok na druge ne. Činjenica je da sasvim čiste sredine nema, vazduh je zagađen, nestaje ozonski omotač, koncentracija izduvnih gasova je sve veća…Voda je takođe zagađena, prehrambeni proizvodi, puni su masti i šećera, stresne situacije su svugde, ORGANIZAM SMO NAPALI SA SVIH STRANA!!!
Paradoksi se ređaju, sa jedne strane ljudi se preobilno hrane a sa druge strane nedostatak ishrane i nameće se utisak da nikada nećemo saznati šta znači optimalno zdravlje.
To je vrednost koja se ne može platiti novcem!!!
Ali zato na održavanje dobrog zdravlja možemo uticati putem PRAVILNE ISHRANE, pa je stoga neophodno proširiti saznanja o odnosu pravilne ishrane i zdravlja. Naš metabolizam određuje koju će korist izvući iz unete hrane. Pol, starost, fizičke sposobnosti i profesija neposredno utiču na potrebe našeg organizma, za hranljivim sastojcima i sposobnost njihovog iskorišćavanja. Takođe i nestručno postavljene dijete dovode do poremećaja metabolizma. Zbog svega toga potrebno je znati nešto o pravilnoj ishrani. Medicina je nepobitno utvrdila da dužina čovekovog života zavisi od sledećih činilaca: 20% genetski faktor; 20% socijalna sredina; 10% ishrana i 50% način života!!!
Zato je bitno da koristimo pored prirodnih artikala i neka dopunska sredstva ishrane koja će nam dopuniti ishranu važnim sastojcima kao što su: minerali, vitamini, proteini i ugljeni hidrati. Nauka i tehnologija otišla je jako daleko u tom segmentu tako da danas možemo računati „na pomoć” renomiranih firmi u proizvodnji istih.
Istina je da savremena tehnologija ostavlja snažan trag na hranljivim vrednostima tako da pesticidi i insekticidi, skladištenje, zamrzavanja, konzerviranja, rafiniranja i kuvanja uništavaju ono najbolje iz namirnica. Namirnice koje se pre zamrzavanja ljušte uništavaju vitaminski sadržaj, naročito vitamin C i tijamin. Кod konzerviranja, kisela sredina i visoke temperature desetkuju vitamine. Takođe slične su pojave kod rafiniranja žitarica u kojima se uništava i do 80% vitamina B i E sa važnim lipidima i sterolima.
Temelj čeličnog zdravlja je lanac sastavljen od: ugljenih hidrata, proteina, lipida, enzima, vitamina i minerala. Da bi sa uspehom izvršili svoju funkciju svaki od ovih elemenata zavisi od prisutnosti ostalih. Tako na primer kalcijum (Ca) se sjajno iskorišćava uz prisustvo magnezijuma (Mg), fosfora (P) i vitamina: A, C, E i D.
Ugljeni hidrati su gorivo i glavni izvor energije za telesne funkcije.
Proteini su gradivne materije i nalazimo ih u svim tkivima organizma (jako bitni za imunitet).
Masti su neophodne za zdravlje ćelija i stvaranje energija u njima.
Enzimi potpomažu sve metaboličke procese u organizmu kao i oslobađanje hranljivih supstanci iz hrane („svećice automobila”).
Vitamini su bitan sastavni deo organizma važan za život i rast, moraju se unositi u organizam svakodnevno, oni regulišu naš metabolizam preko enzimskih sistema.
Minerali uz vitamine učestvuju u rastu svake ćelije.

Srđan Čalić, spec.str.inž. prehrambene―tehnologije

[Autor]

Članci