[Pavlović MladenUčesnik]

Mašinski prstenovi u suštini su samo organizacioni oblik međuljudske saradnje, koja zauzima veće teritorije i ima jasne principe za obračun rada po unapred dogovorenim i poznatim cenama. Mašinski prstenovi su kao udruženja ili zadruge, i brinu se o razmeni informacija među potražnjom i ponudom usluga svojih članova. U mnogim zemljama mašinski prstenovi već su nadogradili osnovnu ulogu i postali centralno mesto organizovanja rada i povezivanja poljoprivrednih proizvođača. Principijalno su prihodi iz rada u okviru mašinskih prstenova oslobođeni poreza na prihod i obično se organizacioni rad subvencioniše iz budžeta.
Udruženje pod nazivom „Mašinski prsten“ nastalo je polovinom dvadesetog veka u Nemačkoj. Posle velike teritorijalne ekspanzije u Bavarskoj, tokom sedamdesetih godina, ova organizaciona forma proširila se i u okolnim zemljama. Danas se koristi u dvanest zemalja zapadne, severne i srednje Evrope, a funkcionišu i u Japanu i u zemljama američkog kontinenta.
Mala veličina poseda u Srbiji koja koriste do 2 ha poljoprivrednog zemljišta kojih ima oko 47%, i relativno velika rasparčanost poseda jasno govore o nemogućnosti racionalnog korišćenja savremenih tehničkih sredstava, velikog učinka i visokog kvaliteta obavljanja radnih procesa.
Karakteristika koja bitno utiče na pojavu formiranja mašinskih prestenova u Srbiji je učešće mehanizacije u troškovima proizvodnje. U zavisnosti od tehnološkog nivoa proizvodnje, učešće troškova primene mehanizacije u ukupnim troškovima iznosi 30-40% a u nekim slučajevima i 50%. Zbog toga je ekonomska opravdanost primene poljoprivrednih mašina jedan od glavnih argumenata za formiranje mašinskog prstena. Pri tome treba imati u vidu da su troškovi upotrebe poljoprivrednih mašina u Srbiji znatno veći nego u razvijenim zemljama Evrope, ne samo zbog nedovoljne iskorišćenosti mašina, nego i zbog njihove velike prosečne starosti, što za sobom povlači i povećanje troškova održavanja.
Da bi jedan mašinski prsten „živeo“ i razvijao se, neophodno je obezbediti njegovo pozitivno poslovanje, što se pre svega postiže velikim angažovanjem mašina, odnosno ostvarenjem velikog godišnjeg obima rada mehanizacije mašinskog prstena. Međutim, ne sme se zanemariti uticaj čoveka. Nagomilana loša iskustva stvorila su nepoverenje seljaka prema svemu što je zajedničko. Zbog toga, pored neophodnosti da se odgovarajućim aktima jasno i precizno definišu poslovi i zadaci, prava i obaveze svih članova udruženja, veoma je važno da na čelu mašinskog prstena bude zaista stručan čovek, koji uživa ugled i poverenje svih članova udruženja.

mr Mladen Pavlović

[Autor]

Članci