[Đorđević LjubišaUčesnik]

Povrede od niskih temperatura na našem području su prisutne. One mogu da prouzrokuju kako lokalna izmrzavanja pojedinih lastara i grana, tako i izmrzavanje celog stabla.
Simptomi – Mogu da se pojave kao izmrzavanje korenovog vrata i prizemnog dela stabla. Lišće na izmrzlom stablu je sitno, hlorotično i deformisano. Od periferije lišća počinje palež, koji postepeno izaziva sušenje lišća. Obezlišćenost krune izmrzlog stabla se vidi iz daljine među zdravim stablima. Pri odstranjivanju kore u oblasti korenovog vrata se vidi na pojedinim mestima kambijum koji je potamneo.
Po stablu i debljim skeletnim granama povrede od niskih temperatura se javljaju u vidu uzdužnih linija i promene boje. Ove povrede se najčešće javljaju u toku sunčanih dana u januaru i februaru, kada se stabla sa južne i jugozapadne strane zagreju. Kao rezultat jake tangecijalne sile, stvara se uzdužna pukotina po stablu.
U našim uslovima često se javljaju povrede na lisnim i cvetnim pupoljcima. Izmrzli pupoljci pocrne i ne razvijaju se na proleće. Cvetni pupoljci su osetljiviji od lisnih pupoljaka.
Povrede od slane se često javljaju na proleće u vreme početka vegetativnog razvoja voćaka. U početku cvetni listići uvenu, zatim dolazi do promene boje u tamnu i na kraju nekrotiraju. Od svih cvetnih delova najosetljiviji na niske temperature je tučak. On uginjava u najvećem procentu na niskim temperaturama.
Niske temperature mogu izazvati i povrede na tek zametnutim plodovima, najčešće u vidu horizontalnih rđastih ivica raspoređenih oko drške, ili u najširem delu ploda. Ređi su slučajevi, najčešće kod krušaka, nekrotične pojave uzdužnog cepanja ploda.
Zaštita – Neophodno je da se sprovodi dobra agrotehnika u zasadima, da bi se obezbedilo blagovremeno sazrevanje lastara. Preporučuje se ograničeno đubrenje i zalivanje pri kraju vegetacije, jer ono provocira razvijanje pupoljaka. Preveliko plodonošenje u prethodnoj vegetacionoj sezoni treba regulisati, jer obilan rod iscrpljuje biljku i smanjuje otpornost na mraz. Stabla kod mlađih voćaka treba da se obavijaju hartijom ili nekim drugim materijalom. Preporučuje se i krečenje stabala ili prskanje stabala sa 2,5% krečnim mlekom, koje odbija sunčeve zrake i sprečava prevremeno kretanje vegetacije. Na proleće se u kritičnim periodima preporučuje zadimljavanje voćaka ili polivanje vodom u vidu magle radi sprečavanja izmrzavanja.
Veoma osetljive na kasne prolećne mrazeve su Prima, Žuti delišes, Starkrimson, Mucu, Melroze…

Ljubiša Đorđević, dipl.ing.
PSSS Pirot

[Autor]

Članci