Pasulj ima velike potrebe u hranivima. Prema nekim podacima pasulj sa 100kg zrna i odgovarajuće količine vegetativne mase utroši 7,8-8,6 kg azota, 1,5-1,8 kg fosfora i 3.2-3.8kg kalijuma. Potrebe u azotu su znatno veće nego kod pšenice (3-4 puta), a fosforu i kalijumu razlike su male. Pri određivanju količine đubriva treba uzeti u obzir đubrenje preduseva,plodnost zemljišta, planirani prinos, specifičnost pasulja da potrebe u azotu većim delom obezbeđuje putem kvržica. Iako su potrebe pasulja u azotu velike,biljke svoje potrebe obezbeđuju 80% putem kvržičnih bakterija a 20% iz zemljišta. Zbog toga se azotna đubriva za pasulj upotrebljavaju u znatno manjim količinama. Bilkama je azot iz zemljišta, odnosno iz đubriva potreban u početku vegetacije dok se na korenu ne formiraju kvržice.
Đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivima je veoma značajno i pored toga što ta hraniva biljke koriste u prvom delu vegetacije. Tako u periodu od nicanja do cvetanja, koji traje 50-60 dana, biljke usvoje 90-95% ukupnih količina fosfora i kalijuma. Najintenzivnije usvajanje je u fazi cvetanja. Pasulj ima velike zahteve i u kalcijumu. Prema dosadašnjim rezultatima ispitivanja potrebe pasulja u hranivima za ostvarenje visokih prinosa mogu se obezbediti primenom mineralnih đubriva sa sledećim količinama čistih hraniva: 35-50 kg/ha azota, 70-80 kg/ha fosfora i 50-70 kg/ha kalijuma. Fosforna i kalijumova đubriva se 2/3 od ukupne količine zaoravaju u osnovnoj obradi, a 1/3 u predsetvenoj pripremi zemljišta, a azotna đubriva 1/3 u osnovnoj obradi a ostatak u predsetvenoj pripremi zemljišta ili celokupna količina u predsetvenoj pripremi zemljišta. Neki autori preporučuju da se izvesna količina fosfora i kalijuma koristi i za prihranjivanje. Međutim u sušnim uslovima, ovako prihranjivanje ne daje pozitivne rezultate, a ponekad može ispoljiti i negativan uticaj na prinos.
Stajnjakom je bolje đubriti predusev nego ga koristiti pri setvi pasulja. Međutim, na zemljištima loših fizičkih osobina, naročito teških,pasulj se može direktno đubriti dobro zgorelim stajnjakom u količini od 20-30 t/ha.Na kiselim zemljištima obavezno treba unositi kreč ili saturacioni mulj.
PSSS K.Mitrovica
Dipl.ing. Nebojša Božović
Božović Nebojša
Božović Nebojša