[Tanasković BrankoUčesnik]

Radovi u pripremanju zemljišta za sadnju kupine prevashodno zavise od mikroreljefa, fizičkih i hemijskih osobina zemljišta i najviše od toga na koji način je takvo zemljište bilo korišćeno, odnosno koja predkultura je bila zastupljena.
Nakon stručnog odabira lokacije, kao i samog položaja za zasad, potrebno je obaviti agrohemijsku analizu i kvalitetnu pripremu zemljišta. Na samom početku očistiti teren od šiblja, panjeva, kamenja i drugih predmeta, kao i neutralisati višegodišnje korove.Zatim sledi duboko oranje, tanjiranje prema potrebi i fina priprema neposredno pred sadnju kupinjaka.
Posle obavljenog čišćenja terena rasturiti po celoj površini 30 do 50 t/ha dobro zgorelog stajnjaka, a količina zavisi od utvrđene količine humusa u zemljištu. Ukoliko analize pokažu da je zemljište siromašnije od predviđenih normi, pre oranja trebalo bi rasturiti i polovinu norme NPK đubriva, namenjenu za meliorativno đubrenje. To je obično oko 500 kg/ha, a čija formulacija trebalo bi da sadrži više kalijuma a manje azota, bez prisustva hlora ( primer 10:12:26; 8:16:24; 7:14:21 ili drugo). Samo unošenje organskih i mineralnih đubriva može se obaviti i posle oranja, a pre tanjiranja i freziranja, ali je tada znatno teže izvodljivo. Ovakvo meliorativno đubrenje je nezaobilazno ukoliko su zemljišta sabijena, ilovasta ili pak suviše vlažna.
Ako zemljište poseduje nisku kiselost ( tj pH vrednost manja od 5) potrebno je izvršiti kalcifikaciju, odnosno unošenje materijala alkalne reakcije za podizanje pH vrednosti. Da bi se kiselost popravila za jedan indeksni poen potrebno je uneti 3-5 t/ha krečnjaka (CaCO3) ili 1,5 t/ha negašenog kreča (CaO) ili 1 t/ha tomasovog fosfata, ili specijalno formulisana đubriva ( primer Njival, Fertimag i sl.).Sredstva za kalcifikaciju, kao i meliorativna đubriva trebalo bi unositi samo na osnovu analiza zemljišta i to postupno, u dva navrata: pre oranja i pred finu pripremu zemljišta.
Ukoliko je potrebno da podignemo pH vrednost za 2 poena, sredstva za kalcifikaciju trebalo bi unositi postupno, svake druge godine, a nikako celokupne, velike količine odjednom, jer upotreba velikih količina kalcijumovih đubriva može blokirati usvajanje biogenih mikroelemenata ( na pr. Fe, Zn, Mn, B).
Duboku obradu oranjem izvršiti u kasno leto ili ranu jesen. Dubina ove operacije zavisi od sastava zemljišta. Obično je dovoljno na 30 cm, dok kod nešto težih zemljišta obavlja se do 40 cm. Nakon odležavanja i sitnjenja zemljišta ( obično do dva meseca), pristupa se finoj pripremi, koja se sastoji u tanjiranju i freziranju , kao i ravnanju zemljišta u završnici. Važno je paziti da zemljište nije suviše vlažno, jer se tada nepotrebno ugažava i znatno se kvari njegova struktura.
Neposredno pred samu sadnju voćnjaka trebalo bi odrediti pravac redova i sadnje, izvršiti razmeravanje terena uz izračunavanje broja sadnica potrebnih za datu površinu.
Mr Branko Tanasković
PSSS Čačak

[Autor]

Članci