Posledice izloženosti organofosfatnim pesticidima

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #513107
    Miletaković Sandra
    Učesnik

      Dugoročna izloženost organofosfatnim pesticidima (OFP) može uzrokovati različite zdravstvene probleme. Naime, rezultati studija ukazuju na mogućnost da OFP igraju ulogu u genetičkim oštećenjima, oštećenjima tkiva, u produkciji slobodnih radikala, u neuro-psihološkim poremećajima, i u dijabetesu(e.g. Jamal, Haque, & Singh, 2016; Narayan, et al., 2013; Taghavian, Vaezi, Abdollahi, & Malekirad, 2016). Organofosfatni pesticidi su klasa hemikalija definisanakaoestri, amidi, ili tiolniderivati fosforne, fosfonske, i fosforotiocidne kiseline(Kavvalakis & Tsatsakis, 2012; Mangas, Estevez, Vilanova, & Franca, 2016). Primer, mhanizma toksičnosti OFP je prikazan na Slici 1. (u prilogu). Neophodno je istaći da se većina OFP usled brze razgradnje ne zadržava u organizmu duže od nekoliko dana (Kavvalakis & Tsatsakis, 2012). Sa druge stane visoko reaktivna priroda OFP može dovesti do toksičnih efekata što će biti diskutovano u sledećim paragrafima.

      Taghavian, Vaezi, Abdollahi, i Malekirad (2016) su na osnovu studije koja je obuhvatila sto trideset četvoro ljudi starosti između 16 i 86 godina (52,2 % muškaraca, 47.8% žena), da izloženost OFP može dovesti do oštećenja primarnog genetičkog materijala i inhibicije aktivnosti acetilholinesteraze (AChE). Izmeren nivoAChE se smatra biomarkerom toksičnosti OFP (Jokanović & Kosanović, 2010). Inhibicija AChE uzrokuje ekscesivnu stimulaciju holinergičkih sinapsi(više informacija u Musilek, Korabecny, Jun, Kassa, & Kuca, 2015). Drugim rečima, inhibicija AChE dovodi do akumulacije acetilholina i do stimulacije muskarinskih i nikotinskih receptora (Gupta, Malik, & Milatovic, 2011). Ipak, rezultati koje su dobili Shadnia et al. (2005) nisu u saglasnosti sa rezultatima koje su Taghavian, Vaezi, Abdollahi, i Malekirad (2016) dobili. Naime, Shadnia, et al. (2005) nisu zabeležili značajne razlike u nivou AChE između test i kontrolne grupe. Značanja razlika između dve navedene studije (Shadnia, et al., 2005; Taghavian, Vaezi, Abdollahi, & Malekirad, 2016) je u test grupi. Učesnici test grupe u studiji koju su sproveli Taghavian, Vaezi, Abdollahi, i Malekirad(2016) su farmeri, dok su učesnici test grupe u studiji Shadnia, et al.(2005) radnici u fabrici za proizvodnju OFP. Moguće objašnjenje je da radnici u fabrici za razliku od farmera ispravno koriste zaštitnu opremu. Interesantno je da rezultati obe studije(Shadnia, et al., 2005; Taghavian, Vaezi, Abdollahi, & Malekirad, 2016) potvrđuju korelaciju između izloženosti OFP i oštećenja primarnog genetičkog materijala. Sveukupno, uprkos razlikama u rezultatima postojanje rizika prilikom izloženosti OFP se ne može odbaciti.

      Gore pomenuta studija koju su sproveli Taghavian, Vaezi, Abdollahi, i Malekirad(2016) značajna je zbog još dva rezultata. Po navodima Taghavian, Vaezi, Abdollahi, i Malekirad(2016), izloženost OFP dovodi do povećanja nivoa interleukina 10 (IL10) i nivoa C reaktivnog proteina (CRP).Interleukin 10 i CRP su proteini koje ljudski organizam dodatno proizvodi prilikom upala (Hausfater, 2014; Peñalozaa, et al., 2016). Po navodima Taghavian, Vaezi, Abdollahi, i Malekirad(2016), dobijeni rezultati ukazuju na vezu između izloženosti OFP i rada imunog sistema. Banks i Lein (2012) su na osnovu recenzije nekoliko studija takođe zaključili da organofosfatna jedinjenja utiču na rad imunološkog sistema. Ipak, podaci o tačnoj dužini izloženosti i dozi nisu dostupni što značajno utiče na validnost ovih zaključaka. Stoga, nameće se potreba za budućim istraživanjima koja će preciznije utvrditi ulogu dužine izloženosti i doze OFP u funkcionisanju imunog sistema.

      Nedavno objavljena studija sprovedena od strane Jamal, Haque, i Singh (2016) ukazuje na mogućnost da izloženost OFP povećava rizik od neuro-psiholoških smetnji i dijabetesa kod ljudi starih između 16 i 80 godina. Uzorak je obuhvatio 187 farmera koji su izloženi OFP i 187 učesnika u kontrolnoj grupi. Važno je istaći da je tokom intervjua učesnika utvrđeno da farmeri nisu adekvatno koristili zaštitnu opremu niti se tuširali redovno. Ovo potvrđuje ranije iznetu pretpostavku da je negativne efekte korišćenja OFP moguće minimalizovati adekvatnom primenom zaštitne opreme. Nadalje, Narayan, et al. (2013)su na osnovu uzroka koji obuhvata 357 učesnika izloženih OFP i 807 u kontrolnoj grupi zaključili da je kućna upotreba OFP povezana sa povećanim rizikom od Parkinsonove bolesti. Mana studije sprovedene od strane Narayan, et al.(2013) je da su podaci o izloženosti zasnovani na sećanju učesnika. Postoji mogućnost da su drug faktori doveli do povećanog rizika od Prakinsonove bolesti jer navedena studija (Narayan, et al., 2013) nije bazirana na visoko kontrlisanim uslovima. Dalja istraživanja su neophodna, uz napomenu da bi kontrolisan eksperiment na ljudima otvorio etička pitanja.

      Iz svega navedenog mogu se izvesti tri zaključka. Prvo, neophodna je stalna edukacija poljoprivrednih proizvođača o adekvatnoj primeni zaštitne opreme prilikom korišćenja OFP. Drugo, važno je da buduća istraživanja preciznije utvrde korelaciju između dužine izloženostiOFP, doze OFP i zdravstvenim problemima. Treće, potrebno je informisati poljoprivredne proizvođače koji su izloženi OFP o važnosti redovnih lekarskih pregleda.

      Reference:
      Banks, C., & Lein, P. (2012). A review of experimental evidence linking neurotoxic organophosphorus compounds and inflammation. NeuroToxicology, 33, 575–584.
      Gupta, R., Malik, J., & Milatovic, D. (2011). Organophosphate and carbamate pesticides. In R. Gupta, Reproductive and Developmental Toxicology (pp. 471-486). Amsterdam: Elsevier.
      Hausfater, P. (2014). Biomarkers and infection in the emergency unit. Médecine et Maladies Infectieuses, 44(4), 139–145. doi:10.1016/j.medmal.2014.01.002
      Jamal, F., Haque, Q., & Singh, S. (2016). Interrelation of glycemic status and neuropsychiatric disturbances in farmers with organophosphorus pesticide toxicity. The Open Biochemistry Journal, 10, 27-34. doi:10.2174/1874091X01610010027
      Jamal, F., Haque, Q., & Singh, S. (2016). Interrelation of glycemic status and neuropsychiatric disturbances in Farmers with Organophosphorus Pesticide Toxicity. The Open Biochemistry Journal, 10, 27-34. doi:10.2174/1874091X01610010027
      Jokanović, M., & Kosanović, M. (2010). Neurotoxic effects in patients poisoned with organophosphorus pesticides. Environmental Toxicology and Pharmacology, 29, 195-201. doi:10.1016/j.etap.2010.01.006
      Kavvalakis, M., & Tsatsakis, A. (2012). The atlas of dialkylphosphates; assessment of cumulative human organophosphorus pesticides’ exposure. Forensic Science International, 218, 111-122. doi:10.1016/j.forsciint.2011.10.019
      Mangas, I., Estevez, J., Vilanova, E., & Franca, T. (2016). New insights on molecular interactions of organophosphorus pesticides with esterases. Toxicology, In press. Retrieved from
      Musilek, K., Korabecny, J., Jun, D., Kassa, J., & Kuca, K. (2015). Novel cholinesterase reactivators. In R. Gupta (Ed.), Handbook of toxicology of chemical warfare agents (2 ed., pp. 1071–1087). Amsterdam: Academic Press.
      Narayan, S., Liew, Z., Paul, K., Lee, P.-C., Sinsheimer, J., Bronstein, J., & Ritz, B. (2013). Household organophosphorus pesticide use and Parkinson’s disease. International Journal of Epidemiology, 42, 1476–1485. doi:10.1093/ije/dyt170
      Narayan, S., Liew, Z., Paul, K., Lee, P.-C., Sinsheimer, J., Bronstein, J., & Ritz, B. (2013). Household organophosphorus pesticide use and Parkinson’s disease. International Journal of Epidemiology, 42, 1476-1485. doi:10.1093/ije/dyt170
      Peñalozaa, H., Schultza, B., Nietoa, P., Salazara, G., Suazoa, I., Gonzaleza, P., . . . Buenoa, S. (2016). Opposing roles of IL-10 in acute bacterial infection. Cytokine & Growth Factor Reviews, in press. Retrieved from
      Shadnia, S., Azizi, E., Hosseini, R., Khoei, S., Fouladdel, S., Pajoumand, A., . . . Abdollahi, M. (2005). Evaluation of oxidative stress and genotoxicity in organophosphorus insecticide formulators. Human & Experimental Toxicology, 24, 439- 445.
      Taghavian, F., Vaezi, G., Abdollahi, M., & Malekirad, A. (2016). Comparative toxicological study, between exposed and non-exposed farmers to organophosphorus pesticides. Cell Journal, 18(1), 89-96.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.