[Janjić SnežanaUčesnik]

REZIDBA ORAHA

Stalna dilema prisutna kod proizvodjača je , da li orah treba rezati ili ne?
Pogotovu kod proizvodjača koji ne poseduju veći br stabala i koji se ovom
proizvodnjom bave na malim okućnicama ili iz hobija. Sigurno je jedno , a to je
da se orah kao i sve druge voćne vrste reže.Ovo znaju svi veći, robni,
proizvodjači ili oni koji žele da im to makar i jedno stablo lepo izgleda i da
donosi stalan i maksimalan rod. Rezidbom se postiže stalna ravnoteža izmedju
rasta i rodnosti stabla. Dobijaju se krupniji i kvalitetniji plodovi , bolja
osvetljenost krune , stalno podmlađivanje stabla idr.
U prirodi orah najčešće obrazuje piramidalnu krunu . U intenzivnoj
proizvodnji najčešće se sreće kotlasta kruna a nešto redje poboljšana
piramidalna kruna.Rezidbu vršimo od momenta sadnje formirajući oblik buduće
voćke tako i u toku plodonošenja.
Nakon sadnje oraha sadnica se skraćuje . Visina zavisi od visine debla koju
želimo i od veličine sadnice . Stablo ne treba da bude predugačko ni prenisko .
Predugačko stablo odlaže vreme prorođevanja , otežana je rezidba , berba ,
zaštita itd. Ako želimo stablo visine 1-1,2 m rezaćemo ga na 1,2 do 1,5 m znači
20 do 30 cm višlje. Presek treba izvesti 0,5 cm iznad dobro razvijenog pupoljka
blago ukoso od pupoljka. Presek treba obavezno premazati nekim od sredstava
za zarašćivanje preseka:kambisan , kalem vosak ili dr. Ovu meru treba izveszi
odmah po prestanku mogućnosti izmrzavanja sadnica (kasno proleće). Male
sadnice se ne prekraćuju sve dok ne izrastu na željenu visinu.
Rezidba oraha u periodu plodonošenja nije intenzivna kao kod jabučastih i
koštičavih voćaka . Obavlja se neposredno pred kretanje vegetacije od sredine
marta i tokom aprila kada prodje opasnost od pozih prolećnih mrazeva, kao i
tokom vegetacije, tzv. zelena rezidba.Orah ima osobinu ogoljavanja grana i
prenošenja vegetacione mase i ploda na periferiju. Rezidbom se nastoji da se
ovi procesi uspore a da se dobije što više kvalitetnih plodova. Ovo se najlakše
postiže zelenom rezidbom .

Zelena rezidba se sastoji od zakidanja vrhova mladara (pinciranja) dugih 10 –
15 cm.u prvoj polovini juna. Kasnija rezidba tokom jula ili avgusta može dovesti
do produžetka vegetacije i nedovoljnog sazrevanja letorasta.
Jaku (kratku rezidbu kod bujnih stabala treba izbegavati jer to vodi u kasnije
stupanje na rod.Blaga (duga ) rezidba bujnih stabala povoljno utiče na
smanjenje bujnosti i ubrzava stupanje na rod.
Kotlasta kruna je osnovni uzgojni oblik kod oraha. Za rezliku od ostalih vrsta
voća ona u osnovi ima 4 -5 skeletnih grana rasporedjenih kružno na stablu sa
vertikalnim rastojanjem 15 do 20 cm( ne polaze sve iz istog mesta). Oko njih se
uklanjaju sve druge iznikle grane koje mogu da konkurišu skeletnim granama.
Odabrani letorasti se pred početak sledeće vegetacije skraćuju za 1/3 svoje
dužine . Slabiji letorasti mogu se ostaviti da pojačaju lisnu masu radi boljeg
prirasta osnovnih grana i grana koje će se razviti iz njih . Ti mali prirasti ukloniće
se u narednim godinama.
U drugoj godini tokom vegetacije na osnovnim granama razviće se veći br
mladara. Biraju se mladari koji će predstavljati buduće sekundarne grane one
treba da se nalaze na rastojanju od 50 cm od osnove skeletnih grana. One treba
da budu naizmenično raspoređene na primarnoj grani.
Kako u drugoj tako u narednim (trećoj i četvrtoj godini ) grane iznikle iz grana
od prethodne godine se skraćuju za 1/3 do 1/4 pravilnog rasporeda , a ostale se
uklanjaju.posebno one koje rastu uspravno i u sredini krune.
Poboljšana piramidalna kruna je drugi uzgojni oblik koja se sreće u zasadu.Iz
prekraćene sadnice tokom proleća razviće se više mladara. U julu se odaberu 2
do 3 mladara od kojih izdvojimo jedan najrazvijeniji za vodilicu a ostali se
rasporedjuju za bočne osnovne grane.Njihov razmak treba da bude po visini30
– 40 cm. U narednim godinama postupak se ponavlja i skeletne grane se
spiralno raspoređuju po celoj dužini vodilice. Posle četvrte godine vodilica se
prekraćuje na poslednju skeletnu granu. Iz krune se izbacuju svi vertikalni
prirasti koji konkurišu vodilici. Raspored grana treba da omogući ravnomerno
osunčavanje cele krune bez međusobnog zasenjivanja grana .Naravno poželjno
je sve preseke premazati nekim sredstvom za zarašćivanje i dezinfekciju
pogotovu onih učinjenih testerom.

[Autor]

Članci