ПОРОДИЧНЕ ЗАДРУГЕ
За задруге се може рећи да спада у најстарије и најтрајније организације, а први корени формирања вежу се још за саме почетке људског друштва, настанак породица и њихових заједница. Задруге као облик друштвеног организовања везане су и за патријархални живот на селу. Такав начин живота био је присутан све до средине прошлог века и био је организован у више родбинских задружних породица.То су биле тзв. кућне задруге, а представљале су породичне заједнице карактеристичне за тадашњи живот на селу.
Такав облик задруга као проширени облик породице, биле су први облик удруживања и дуго су се одржале у нашим селима.На челу задруге био је старешина, мушкарац.
Послови су били подељени на мушке и женске и знало се задужење сваког члана породице. Жене су се смењивале у улогама редара, а у брдско-планинским селима редара и планинки.Редара је главна домаћица , брине се о свим укућанима, ложи ватру, припрема храну и распоређује послове међу осталим женама у породици.
Планинка се стара око припреме белог мрса-сира и кајмака.Преко лета са својом породицом одлази у планину где изводи своје стадо на испашу. Ту су колибе као привремена станишта сточара. Поред колиба ту је и млекар, где се чувају млечни производи, сир и кајмак. Током лета ови производи се припремају и чувају, а у јесен планинка са чобанима враћа се кући са знатним количинама сира и кајмака, који подмирују потребе целокупне задруге, односно задружне породице.
Појава капитализма доноси постепено нестајање породичних задруга, почетак модерног задругарства и прво право организовано развијање задруга ван породичних, засноване на економским основама.
Радиша Панић
Дипл.инж.агроекономије
Panić Radiša
Panić Radiša