POPRAVKA KISELIH ZEMLJIŠTA

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #593352
    Mijušković Dragan
    Učesnik

      ПОПРАВКА КИСЕЛИХ ЗЕМЉИШТА

      Рекордни и стабилни приноси у повртарској  и  ратарској производњи немогу се постићи на земљиштима киселе реакције. У повртарској производњи успех зависи од низа фактора, али кад кренемо у озбиљну производњу битни фактори који ће утицати на квалитет и принос су: избор парцеле, избор култура које желимо  да гајимо ( постављање правилног плодореда), обезбеђивање квалитетне воде за наваодњавање и праћење савремених технологија.

      Честе грешке се дешавају у примени и начину ђубрења :

      – Захтеве поврћа према хранивима

      – Залихе хранива у земљишту

      – Изношење хранива приносима

      – Испирање хранива из земљишта

      Често се дешава да парцеле на којима  гајимо поврће буду киселе реакције, па изостају резултати. Зато је битно да знамо правилан унос калцијумових ђубрива. Калцизација се изводи по потреби, након бербе у лето, затим у јесен пред основно ђубрење (1/2) као први захват са органским и минералним ђубривима, затим након 3-4 недеље касније другом половином дискусним оруђима.

      Обратити пажњу ђубрива за калцизацију никако  не мешати са чистим азотним ђубривима јер долази до губитка азота. Ђубрива која примењујемо за поправку киселости су: кречњак, доломитно брашно, гашени креч, живи креч, гипс, сатурациони муљ и лапор.           Најбољи ефекат се постиже ако се унесу тј. заору а ређе се примењује култиватором, фрезом или тањирачом. Може се ½  унети орањем а друга тањирањем.  Када  обавимо све ове мере имаћемо стабилније приносе 5-10  година, прве 20%, друге 25%, теће и наредних око 30%.

      Често се дешава да након калцификације падне принос али у наредним годинама долази до значајног повећања приноса. Примена кречњака чије су честице веће од 2 мм, одлаже његово деловање за неколико година.

      Кречни материјал – сву количину нетреба додавати одједном, већ  прве године  ½ а зати сваке друге или треће године преостале количине. На нашин земљиштима се калцијум испере 200-300 кг/ха у току године а у просеку гајене културе износе 50 кг/ха  ( потребе за калцијумом су веће него што се сматра). Калцијум као храниво омогућује брзу разградњу органске материје и активира макро и микро елементе.

      Смена усева 2-3 у току године захтева правилну примену агротехнике, а псебно квалитетну обраду земљишта и правилно ђубрење.

      ПССС-Јагодина

      Драган Мијушковић

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.