[Janković ZoranUčesnik]

На седници Комисије за признавање сорти и подлога јабучастих врста воћака, која је одржана 6. септембра 2022. године, призната је нова сорта мушмуле специфична и јединствена на европском континенту као једина без семенки.
Сорта је у власништву Пољопривредног факултета у Земуну, а сорту је пронашао и први описао проф. др Михаило Николић.
Матично стабло мушмуле без семенки пронађено је 1994. године у околини Свилајнца у Поморављу по чему је и добио, тада привремено име. Стабло је било старо око 80 година, висине око 7-8 м са ретком разгранатом крошњом, пречника око 6 м. Због старости и изнурености није било података о приносу матичног стабла. У петој години поједина стабла на подлози дуње Ба 29 дала су и преко 20 кг плодова. Поморавка је први пут представљена на Конгресу воћара и виноградара 2004. године, где су сумирани двогодишњи резултати испитивања. Резултати испитивања у огледу за признавање сорте показале су сличне резултате у погледу особина и квалитета плода.
Мушмула (Mespilus germanica L.) је стара позната воћка чији се плодови од давнина користе у исхрани становништва, пре свега због својих хранљивих и терапеутских особина. Гњили плодови потпомажу функције свих органа за варење, а због великог садржаја танинских и пектинскух материја употребљава се и као лек код поремећаја варења. Плод се поред употребе у свежем стању (по гњиљењу) користи и за припремање разних паста, мармелада, џемова, ликера и ракије.
При коришћењу плода мушмуле посебан проблем представљају семенке. Оне због своје величине (има их 5 у плоду обичне домаће и других сорти мушмуле) смањују искористивост плода (рандман) на око 70%, а због своје лепљивости и тежег издвајања многи нерадо користе ово врло пријатно и укусно воће, а мањи број потрошача плод употребљава заједно са семенком што и није баш препоручљиво.
Из тих разлога посебно су интересантни плодови мушмуле без семенки који се конзумирају цели. Њихов рандман је преко 96%. Поморавка је прва и за сада једина сорта мушмуле без семенки у нашој земљи.
Млада стабла калемљена на дуњу Ба 29 су прородила у другој години и врло су родна. Принос се прогресивно увећава са порастом стабла. Плод је нешто крупнији због виталности младих стабала, а по осталим особинама нема разлике ни код плода, а такође ни у начину гранања, боји и величини листа и другим особинама од матичног стабла. Плод је релативно ситан, купасте форме, глатке, равне површине са врло кратком петељком. Боје је светло браон, а кад угњили добија тамно браон боју. По површини плода су дискретне фине тамно-браон лентицеле што плоду даје леп изглед. Бере се крајем октобра и почетком новембра и чува неколико месеци да плод угњили како би се могао употребити. Покожица плода је чврста и незнатно храпава. Месо плода док није гњило је светло браон (крем) боје, а кад угњили је тамнобраон боје и изгледа као паста. Има слатко накисео, пријатно освежавајући укус и дискретну арому. Обзиром да нема семенки привлачан је за потрошњу. Просечна маса плода Поморавке се, у зависности од године испитивања, кретала од 8,10 до 8,30 грама, па се може рећи да је ситног плода у односу на домаћу мушмулу која достиже просечну масу од готово 15 грама. Висина и ширина плода су приближних димензија што плоду даје правилну купасту форму. Ситан плод је последица одсуства семенки и вероватно његовог партенокарпног формирања. Рандман плода Поморавке је 96,5%, док је код домаће мушмуле износи нешто преко 70%. Органолептичка оцена код Поморавке је врло висока и у оба испитивања је виша у односу на домаћу мушмулу, а то је због присуства семенки које представљају малу непријатност при употреби, јер се морају избацивати. Садржај шећера Поморавке је нижи, а укупних киселина виши, дајући плоду освежавајућу ноту у односу на домаћу мушмулу, што говори о њеном врхунском квалитету.
Цветање сорте је у зависности од године од краја априла до средине маја, док се берба одвија од средине октобра до прве декаде новембра. Плодови се чувају неколико месеци да би угњилили и били погодни за јело.
Иако је ситнија мушмула без семенке Поморавка има низ предности над другим мушмулама које се огледају у лакшој употреби, олакшаној преради и врхунском квалитету плода. Због својих јединствених особина велики значај ове сорте је у оплемењивачком раду, за стварање нових сорти мушмуле без семенки, али знатно крупнијег плода. То би представљало нов моменат у коришћењу високовредне хране без употребе пестицида, јер је познато да се мушмула практично гаји без хемијских третирања. Оплемењивање је специфично и због тога што се овај генотип може искључиво користити као отац уколико има нормално развијене антере.
Сорта мушмуле Поморавка, поред употребе у свежем стању, интересантна је и за прерађивачку индустрију за прављење паста, желеа, пиреа, ликера и слично, а може се без проблема и већих трошкова успешно гајити у органској производњи.
Због високих употребних вредности сорту мушмуле Поморавка треба ширити.

Извор: Михаило Николић(2005) Pomoravka – genotip mušmule bez semenki, Voćarstvo, Vol. 39. br. 150 (2005, 2), 155–160
Фотографије: проф др Михаило Николић

Attachments:

• 
• 

[Autor]

Članci