Mogućnosti izlazka i opstanka na tržištu, malih poljoprivrednih proizvođača je u raznim vidovima udruživanja pa i zadrugama. Zbog uticaja koju zadruge danas imaju na evropskom pa i svetskom tržištu, treba znati da se one od klasičnih preduzeća razlikuju upravo po načinu poslovanja. Suštinska razlika leži u tome da zadruge imaju članove a ne akcionare, i da su svi ti članovi jednaki u pravima i obavezama. Odluke se donose glasanjem po principu jedan čovek – jedan glas, a dobit od poslovanja se zajednički kontroliše i deli u skladu sa dogovorom zadrugara. U prethodnom periodu se pokazalo da su zadruge daleko otpornije na delovanje krize u odnosu na uobičajena preduzeća. Zadruge su imale skoro za trećinu više zaposlenih nego pre ekonomske krize kojih je bilo prethodnih godina. Postavlja se i pitanje mogu li se zadruge koristiti kao model za rešavanje dela problema, kao što su visoka nezaposlenost i neiskorišćenost privrednih kapaciteta, koje je iza sebe ostavila privatizacija? Na osnovu ovoga može se reći da zadruge jesu odgovor na poremećaje na tržištu, bilo da se radi o globalnoj krizi ili zatvaranje nekog lokalnog preduzeća. Zadruge su uvek nastajale u krizi, kada ljudi shvate da nema dovoljno posla, da nema prihoda, da ne mogu da obezbede svoju egzistenciju onda počnu da se udružuju. Zato su one i danas dobar model za poboljšanje ekonomske stituacije u lokalnim zajednicama. Ne mora uvek da se ide logikom odmah nam treba veliki proizvođač, najbolje bi bilo da dođe neka multinacionalna kompanija i otvori nova radna mesta. Takvi investitori su, naravno, potrebni ali treba se osloniti i na sopstvene građane, pomoći im da se udruže i rade zajedno, da stvaraju radna mesta na lokalnom i regionalnom nivou. Zadruge ili udruženja odlučite se, prema potrebama i Vašim mogućnostima.
PSSS Padinska Skela
Zlatko Vampovac dipl. inž.
Vampovac Zlatko
Vampovac Zlatko