Poleganje strnih žita

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #521130
    Zlatarić Svetlana
    Učesnik

      Poleganje strnih žita oduvek je bio problem kod naših poljoprivrednih proizvođača . Evo nekih osnovnih smernica stim u vezi.
      Najčešće poležu ozima žita: ječam, pšenica, raž, a ređe prava kao kukuruz, sirak, proso.
      Kod strnih žita to se najčešće dešava između klasanja, cvetanja i sazrevanja. Ukoliko žita ranije polegnu utoliko su štete veće, mada su štete velike i pri kasnijem poleganju usled otežane žetve i gubitaka koji pri tome nastaju. Štete od poleganja se ispoljavaju na različite načine:
      – može da dođe do slabije oplodnje,
      – do jačeg napada gljivičnog oboljenja,
      – najčešće je slabije nalivanje zrna.
      Uzroci poleganja su brojni. Ranije se smatralo da je osnovni uzrok slabo stablo, usled nedostatka silicijuma u ćelijskim zidovima. Kod savremenih sorata, sa čvrstom stabljikom, otpornih na poleganje taj nedostatak je delimično otklonjen, pa ipak i takve sorte mogu da polegnu pod dejstvom drugih uzroka:
      – Usled nedostatka svetlosti kod preterano guste setve ili jednostranog i preteranog đubrenja azotom. Usled gustog useva i preterane bujnosti dolazi do nedovoljne osvetljenosti, pa se donji članci izdužuju nastaje etioliranje, biljke postaju nežne i poležu,
      – Usled prirodnih nepogoda (jakih olujnih kiša i grada)
      – usled navodnjavanja u kasnim fazama kada se žita usled težine na raskvašenom zemljištu izvaljuju,
      – usled gljivičnih oboljenja i oboljenja koja napadaju donje članke.
      Da bi se izbeglo poleganje preduzimaju se direktne i preventivne mere borbe.
      Najvažnije preventivne mere su:
      – Izbor sorte sa čvrstom stabljikom,
      – Pravilan način setve (najbolji raspored biljaka da se svetlost što bolje iskoristi),
      – Izbegavanje jednostranog đubrenja azotom,
      – Đubrenje kalijumovim đubrivima u ranim fazama razvića.
      Najvažnije direktne mere su : drljanje useva u cilju razređivanja biljaka, valjanje u istom cilju, zakašanje jako razvijenih i bujnih useva. Sve su to stare klasične mere. U novije vreme se primenjuju inhibitori rasta, koji utiču na smanjenje porasta donjih članaka.
      Polegla žita mogu se donekle i sama podići, zahvaljujući intenzivnom porastu ćelija i lisnim kolencima i ispravljanju stabla.
      Pre setve strnih žita, najpre napraviti plan setve, odnosno obratiti pažnju na sve gore navedene faktore koji se velikim delom mogu izbeći a samim tim smanjićemo u startu gubitke nastale poleganjem useva.

      Dipl.inž. SvetlanaZlatarić

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.