[Mijušković DraganUčesnik]

Погодно време за вађење зимске шаргарепе

Велика количина падавина ових дана имаће утицај на шаргарепу – појаву ретровегетације зато морамо обратити пажњу,одређивање технолошке зрелости шаргарепе и време вађења су значајна за дужину чувања, (т.ј. интензитет сушења, прерастања и труљења у току чувања). Вађење шаргарепе када су падавине обилне знатно поскупљује производњу тј. радну снагу па у овом случају мора се сачекати период времена без падавина. Што се тиче ехнолошке зрелости она наступа када најстарији листови почну физиолошки да одумиру.Тада је транслокација асимилатива из листова у задебљали корен завршена и истовремено престаје синтеза шећера и каретеноида.То је оптимално време за вађење шаргарепе.
Уколико се шаргарепа не извади у технолошкој зрелости, могућа је ретровегетација, нарочито изражена уколико је кишовито време, па се појављују нови листови. Ти листови се развијају на рачун хранљивих резервних материја корена, чиме се умањује његова нутритивна вредност, принос и способност дужег чувања.
Берба током октобра, за дуже чување корена, даје добре резултате ако температуре нису ниске, а биљке су још увек у доброј кондицији, односно са делом лисне масе на себи, која омогућује лакшу бербу.
Нагњеченост, огреботине И све механичке повреде смањују или слабе заштитни слој што повећава интензитет губитка воде. Губитак воде из корена шаргарепе већи од 8% може да доведе до губитка боје, смањења хранљиве вредности, губитка витамина, повећања осетљивости на ниске температуре и друге физиолошке процесе разградње, повећања интензитета напада болести и убрзаног старења.
Шаргарепа у везици са лишћем може да се чува три недеље на 0°Ц или десетак дана на 5°Ц. Губитак влаге смањује масу, чврстину и квалитет извађених корена.
Шаргарепа може да се успешно чува заједно са другим повртарским врстама које су компатибилне, као што су цвекла, купусњаче, салата, празилук. Може да се чува у траповима, подземним и надземним, у спремиштима. Приликом трапљења између корена шаргарепе може да се стави слој чистог умерено влажног песка. Песак спречава ширење болести, убрзано испаравање воде и претерано загревање корена у трапу.
Уместо песка успешно може да се употребљава слама и струготина. Дуж трапа и по вертикали, на сваких 1,5 – 2 метра, мора да се осигура вентилација, било шупљим керамичким цевима или дрвеним летвама. Чување у спремиштима подрезумева подно чување на гомили или у разастрте слојеве по полицама, односно сталажама.
ПССС-Јагодина
Саветодавац Драган Мијушковић

[Autor]

Članci