[Tanasković BrankoUčesnik]

U našoj zemlji jagoda se može gajiti sa većim ili manjim uspehom skoro u svim krajevima. Za uspešno gajenje jagoda značajniji su klimatski nego zemljišni uslovi.
Klimatski uslovi su promenljivi parametri, pa od toga zavisi i rodnost jagoda. Naročito veliki uticaj na visinu prinosa imaju količina i raspored padavina u toku vegetacionog perioda.
Takođe su od velikog uticaja i pojave poznih prolećnih i ranih jesenjih mrazeva. Poznavanje ovih karaktera neophodno je radi pravilnijeg izbora zemljišta, terena, položaja, pa i izbora sorti za određeni rajon.
Niske temperature u zimskom periodu retko kad oštete jagodu. Jedino štete mogu nastati ako su jagode kasno posađene u jesen, pa nastupi golomrazica.
Visoke temperature u toku vegetacije, a naročito u toku cvetanja i zametanja plodova mogu imati negativan uticaj na prinos jagode. Međutim sa optimalnim navodnjavanjem i zaštitom štete od visokih temperatura mogu biti beznačajne.
Naročito velikog uticaja na rod jagoda mogu imati pozni prolećni mrazevi. Zato u rejonima gde je pojava poznih prolećnih mrazeva česta, trebalo bi izbegavati gajenje jagoda.
U pogledu zemljišta jagoda se smatra vrlo skromnom u svojim zahtevima. Može se gajiti na skoro svim tipovima zemljišta, jer ima žiličast korenov sistem koji se razvija uglavnom u površinskom sloju zemljišta, na dubini od 15 cm. Ipak, visoki prinosi jagoda postižu se na ilovičasto peskovitim zemljištima, tipa černozema, gajnjače i lakših smonica. Na zemljištu koje je strukturno, vrlo plodno, vlažno, sa pH 4,6 – 6,4. Teška, slabo propustljiva zemljišta nisu pogodna za gajenje jagode.
Pri izboru položaja za gajenje jagoda trebalo bi voditi računa o lokalnim uslovima. Poznato je da na južnim položajima jagoda sazreva ranije za oko 10 dana nego na severnim položajima. Zato na većim nadmorskim visinama trebalo bi koristiti južne, kao toplije, a na manjoj nadmorskoj visini severne, kao hladnije položaje.
Zatvorene doline, u kojima se zadržava hladniji vazduh trebalo bi izbegavati.
Jagodu ne bi valjalo gajiti na terenima gde je nagib zemljišta od 8 stepeni.
Baštenska jagoda dobro uspeva i rađa, a plodovi su joj kvalitetni, slatki i raomatični u podneblju sa velikim brojem sunčanih dana i prohladnih noći. U takvim uslovima stvara se velika količina produkata fotosinteze – asimilata, dok gubici usled disanja u toku noći su mali.
Jagoda je jedna od onih voćaka kod kojih dužina dnevnog osvetljenja, odnosno dužina fotoperioda ima važnu ulogu u procesima obrazovanja stolona, živića ,kao i cvetnih pupoljaka. Stolone i živići intenzivno se obrazuju kada je dan dug ( 15 i više časova ), dok temperatura vazduha veća od 23 stepena C, što je kod nas, po pravilu krajem juna.
Obzirom da je jagoda zeljasta biljka, velike lisne površine i plitkog korenovog sistema, za normalan porast i plodonošenje troši veliku količinu vode tokom celog vegetacionog perioda, pogotovu za vreme sazrevanja plodova u maju i junu . Najbolje uspeva u zemljištima u kojima voda zauzima 75 do 80 % punog vodnog kapaciteta.

Mr Branko Tanasković
PSSS Čačak

[Autor]

Članci