Podzemne vode – ratarstvo

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #523960
    Janjić Marija
    Učesnik

      Dostupnost podzemne vode biljkama tokom vegetacije može značajno da nadoknadi manjak prirodnih padavina. Idealno bi bilo kada bi nivo podzemne vode bio nizak zimi, a visok leti. Mađutim, najčešće je nivo podzemne vode suprotan potrebama biljaka tokom vegetacije pa je zato veoma bitno pre zasnivanja useva proveriti na kojoj se dubini nalaze podzemne vode, koji tip zemljišta je zastupljen, blizini i kolebanju vode u susednim vodotokovima kao i druge faktore bitne za uspešnu proizvodnju.
      Podzemene vode se obrazuju zadržavanjem i nakupljanjem vode iznad nepropusnih geoloških slojeva ili iluvijalnog horizonta. Nivo te vode se nalazi na raznim dubinama, od nekoliko centimetara (veoma plitka), pa do preko 10 metara (duboka). Nivo podzemne vode jako varira, čak i u istom zemljištu, u zavisnosti od kolebanja novoa vode u susednom vodotoku ili vodnom basenu, s kojim je povezan. U zavisnosti od dubine njihovog nivoa i uticaja na zemljište i biljke, izdvojene su tri vrste podzemne vode: donja, podzemno-zemljišna i gornja podzemna voda.
      Donja podzemna voda se javlja na vododržljivom geološkom sloju, na velikoj dubini, najmanje nekoliko metara, i ne utiče na tok procesa u zemljištu i na uspevanje biljaka.
      Podzemno-zemljišna voda se obrazuje takođe iznad vododržljivog geološkog sloja, ali na znatno manjoj dubini, retko većoj od 3 do 4m. Ova vrsta podzemne vode dospeva stalno ili povremeno u zemljište preko poduprte kapilarne vode i utiče na tok procesa u njemu. Ako nije zasoljena, ona uglavnom povoljno utiče na uspevanje biljaka. U našoj zemlji se ova voda javlja na velikim površinama u nekoliko tipova dolinskih zemljišta i jedan je od važnih uzroka visoke produktivnosti ovh zemljišta u sušnim godinama. Međutim, ukoliko je zasoljena dovodi do zasoljavanja zemljišta.
      Gornja podzemna ili zastojna voda se javlja povremeno, u periodima velikih kiša i topljenja snega, iznad veoma zbijenog, glinom veoma bogatog, nepropusnog ili veoma slabo propusnog za vodu horizonta pseudogleja. Najčešće se javlja na dubini ne većoj od 50 cm, i veoma nepovoljno utiče na tok procesa u zemljištu i na uspevanje biljaka.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.