Podsecanje korena voćaka
Kao redovna pomotehnička mera u razvijenijim voćarskim zemljama primenjuje se podsecanje korena. Za regulisanje rodnosti, pogotovo kod bujnih sorti voćaka,ova mera daje značajne rezultate Vreme izvođenja ove mere zavisi od voćne vrste, a obično se izvodi u periodu zimskog mirovanja. Podsecanje se obično izvodi u godini kada nije velika rodnost, da bi se smanjila bujnost. Koren se može podsecati sa jedne ili obe strane. Bolje je jedne godine podseći sa jedne strane krajem novembra ili, ukoliko vremenske prilike ne dozvoljavaju, krajem februara. Ukoliko se radi sa obe strane, pogotovu kod mladih zasada, podsecanje se jako odrazi na kvalitet plodova u istoj godini, najviše na krupnoću. Za podsecanje korena se koristi kosi (do 45º) ili vertikalni nož, odnosno priključna mašina čiji je nož radno telo, a pod kojim uglom i na kojoj udaljenosti od debla će se raditi podsecanje, zavisi od podloge i bujnosti stabala.Ovu meru obavljamo na udaljenosti od stabla od 20 – 50 cm. Ako izvodimo rezidbu samo jedne strane tada režemo na manjoj udaljenosti, a ako je sprovodimo sa obe strane tada režemo na većoj udaljenosti od debla voćke. Podsecanjem korena utiče se na smanjivanje alternativne rodnosti, te na diferencijaciju cvetnih pupoljaka i ostvarivanje redovnije rodnosti;rezidbom korena povećava se aktivnost citokinina koji pospešuje transport kalcijuma, čime se poništava negativan učinak giberelina (koji ometa translokaciju kalcijuma u plodu). Loše sprovedena rezidba korena (sprovedena u pogrešno vreme ili prejako) može imati za posledicu prejako smanjenje volumena korena, a time i prejako smanjen rast, velik udeo manjih plodova. U sušnim godinama moguć je i stres od suše.
Potrebna je konsultacija stručnjaka i oprez da ne bi došlo do neželjenih posledica pre odlučivanja o sprovođenju ove mere u zasadu.
Čokojević Sanja
Čokojević Sanja