[Nikoletić MilošUčesnik]

Zemljište je resurs koji je ograničene površine i koji se usled svakodnevnog porasta broja ljudi i širenja gradskih područja smanjuje. Stalno povećanje površina koje obrađuju poljoprivredna gazdinstva ili drugi korisnici, a udruženo sa konstatnim nedostatkom radne snage ima za posledicu da se na gazdinstvima koriste jake, moćne i teške poljoprivredne mašine.
Kada se uzme u obzir da većina manjih korisnika poljoprivrednog zeljišta koristi iste trakore za osnovnu obradu, iste snage i da je izvodi na približno istu dubinu svake godine , a veliki korisnici koriste teške mašine nije ni čudo da potreba za podrivanjem na velikom broju parcela raste.
Što se javlja potreba za podrivanjem? Stalnim gaženjem zemljišta sa poljoprivrednim mašinama koje su sve veće i teže, ili oranjem na približno istu dubinu dolazi do sabijanja zemljišnih čestica i one polako prelaze-stvara se vodonepropusni sloj zemljišta, koji za posledicu ima pogoršanje vodno-vazdušnog režima zemljišta, a to pogoršanje stvara nepovoljne uslove za potpun, normalan razvoj korenovog sistema gajene biljke. Biljke na parcelama koje imaju zbijeno zemljište po pravilu imaju bleđu boju, može se javiti zaostajanje u porastu i brže pokazivanje simptoma nedostaka vlage u zemljištu u odnosu na parcele koje nemaju problem sa zbijenošću zemljišta, što rezultira negativanim uticajem na postizanje projektovanih prinosa.
Sve je ovo izraženije ako su zemljišta teška,zbijena, slabo propusna za vodu i sa lošim režimom vazduha u sebi. Jedna mogućnost da se izbegne povećana zbijenost zemljišta je obavljanje više radnji u jednom prohodu i to je dobra mera koja traži pored savremenih i skupih mašina i povoljne vremenske i zemljišne uslove za samo obavljanje te operacije. Sve operacije koje se izvode treba podrediti i planirati tako da broj prohoda bude sveden na potrebni minimum. Na manjim gazdinstvima je potrebno svake 3-4 godine koristiti za osnovnu obradu bar za 20% jači traktor.
Za određivanje dubine nepropusnog sloja se mogu koristiti penetrometri koji nam preko svoje skale pokazuju na kojoj dubini se nalazi nepropusni sloj, odnosno uslovi nepovoljni za razvoj korenovog sistema. U ratarstvu se podrivanje , ako ima potrebe za njim, izvodi na 3-5 godina, mada ja sam posećivao firme gde se uvek nakon skidanja strnina izvodi podrivanje sa snažnim traktorima.
Sa podrivanjem ne dolazi do mešanja zemljišta i izbacivanje donjih slojeva na površinu, već do rastresanja i razbijanja samog vodonepropusnog sloja koji za posledicu ima oticanje vode u dublje slojeve, što je naročito potrebno u ovim ekstremnim vremenskim prilikama kada velika količina padavina padne u kratkom vremenskom periodu.
Da ponovim još jednom da se potreba za podrivanjem u ratarstvu javlja na velikom broju parcela, da je treba izvoditi sa snažnim traktorima i oruđem namenjenim za to, na dubinu koja je potrebna i da sve radnje u ratarstvu ako je moguće treba izvoditi sa što manjim brojem prohoda.

[Autor]

Članci