[Koprivica RadmilaUčesnik]

U intenzivnom gajenju trešnje, klonovi GiSela® slabobujnih podloga su osnovni preduslov za ekonomičnu i profitabilnu proizvodnju. Svi klonovi iz grupe Gisela su licencirani i vlasništvo su Nemačkog Udruženja Rasadničara – CDB.

Najveća prednost svih GiSela® je da utiču da stabla trešnje vrlo brzo prorode. Prvi rod je u drugoj godini. U pun rod stabla ulaze od četvrte godine. Prinos u drugoj, trećoj i četvrtoj godini vraćaju uložena sredstva. Visoki prinosi po jedinici površine obezbeđeni su dugi niz godina. Gizela podloge smanjuju usvajanje vode što ublažava pojavu pucanja zrelih plodova, pojačavaju otpornost na zimske mrazeve, pojačavaju otpornost na viruse prenete polenom, kao i kompatibilnost sa sortama trešnje. Visinu stabla je vrlo lako održavati između 3-4 m.

Gizela 5 je najzastupljenija podloga za trešnju širom sveta u svim klimatima i različitim tipovima zemljišta. U Nemačkoj više od 50% modernih zasada trešnje podignuti su upravo na ovoj podlozi.. Pogodna je za različite sisteme gajenja sa i bez pokrivke .
Ova podloga je triploidan hibrid dobijen ukrštanjem P. cerasus (sorta Krupna lotova) x P. canescens. Poslednjih godina se naglo širi i postala je najpopularnija slabo bujna podloga za trešnju u svetu. Razmnožava se mikropropagacijom. Traži plodnija zemljišta. Ne podnosi teška, glinovita zemljišta. Osetljiva je na sušu. Umereno je osetljiva na veći sadržaj kreča u zemljištu. Bolje rezultate daje u područjima sa prohladnom klimom ili na nešto većim nadmorskim visinama. Ukorenjavanje je osrednje, pa se preporučuje korišćenje naslona. Nije sklona formiranju izdanaka. Ima dobar afinitet sa većinom sorti trešnje. Slabo je bujna podloga. Sorte kalemljene na njoj dostižu 20-40% bujnosti u odnosu na sejanac divlje trešnje. Pogodna je za gustu sadnju, sa 1.000 i više stabala po ha. Podstiče formiranje razvedene krune, sa većim uglom grananja. Kalemljene sorte prorode u drugoj godini po sađenju, a punu rodnost dostižu u petoj godini. Rodnost sorti na ovoj podlozi je veoma visoka u prvim godinama nakon sađenja. Međutim, u kasnijim godinama rodnost sorti na ovoj podlozi često značajno opada i dolazi vrlo slabog porasta mladara i smanjenja krupnoće plodova. To je naročito izraženo kod samooplodnih sorti trešnje. U cilju sprečavanja ove pojave preporučuju se sledeće mere: jača rezidba, dodavanje većih količina azotnih đubriva, navodnjavanje i proređivanje cvetova i plodova.

Gizela 6 je znatno manje zahtevna nego Gizela 5 obzirom da se lako gaji i na zemljištima slabijeg kvaliteta, uz vodni deficit tokom godine i manje pomoloških mera. U SAD ova podloga je najzastupljenija, jer odgovara svim tipovima zemljišta što se pokazalo kao tačno i u našim uslovima. Rezidba je neophodna da bi se obezbedila krupnoća plodova i duži eksploatacioni vek zasada. Gizela 6 je idealna podloga za svetla i teža zemljišta, bez mogućnosti navodnjavanja.
Triploidan je hibrid dobijen ukrštanjem P. cerasus (sorta Krupna lotova) x P. canescens. Ima dobra rizogena svojstva. Razmnožava se uglavnom mikropropagacijom. Adaptivnost na zemljište je znatno bolja u odnosu na podlogu Gizela 5. Bolje podnosi sušu, uspeva i na manje plodnim zemljištima, a podnosi i teža, glinovita zemljišta. Nije pogodna za suviše toplu klimu, kao što je u mediteranskim zemljama. Poželjno je korišćenje naslona, barem u prvim godinama po sađenju. Nije sklona formiranju izdanaka. Ima dobar afinitet sa većinom sorti trešnje. Srednje je bujna podloga. Sorte kalemljene na njoj imaju bujnost oko 50-70% u odnosu na sejanac divlje trešnje. Indukuje veći ugao grananja i otvoreniji rast krune. Sorte na ovoj podlozi rano stupaju u rod, dobre su rodnosti i imaju dobru krupnoću ploda. Pogodna je za gustinu sađenja 600-800 stabala po hektaru. Gizela 6 je veće bujnosti od Gizele 5, ali sorte na njoj rano prorode i dobro rađaju. Pored toga, bolje je adaptivosti na zemljište i manje je zahtevna u pogledu agrotehničkih mera. Kada se na njoj kaleme samooplodne ili vrlo rodne sorte, preporučuju se jače đubrenje i rezidba u cilju održavanja vegetativnog rasta i krupnoće ploda.
Radmila Koprivica dipl.ing.

[Autor]

Članci