Najčešće se koriste generativne podloge i to uglavnom sejanci džanarike (Prunus cerasifera L.). Međutim, džanarika nije najbolja podloga za kajsiju jer su voćke kalemljene na njoj bujne, u jesen kasnije završavaju, a u proleće ranije počinju vegetaciju te zato vrlo često stradaju od mrazeva. Pored toga, sve sorte kajsije nemaju dobru kompatibilnost sa džanarikom, što zajedno sa drugim uzrocima, dovodi do prevremenog sušenja stabala, odnosno apopleksije. Ovi nedostaci se veoma uspešno otklanjaju kalemljenjem preko posrednika, za šta se najviše koriste sorte šljive (stenlej, čačanska lepotica, krupna zelena renkloda itd.) ili druge vrste kao što je crni trn, koji se koristi u slučaju guste sadnje. Prvo se na džanarici pri zemlji kaleme navedene sorte šljiva, a onda se na 100–120 cm od zemlje kaleme sorte kajsije. Ovo je sada u nekim rasadnicima najčešći način proizvodnje sadnica kajsije, poznat kao kalemljenje na visoko ili u kruni. Prema dosadašnjim istraživanjima, kao najbolja generativna podloga za kajsiju se pokazala belošljiva, posebno za peskovita zemljišta. Kajsija kalemljena na ovoj podlozi daleko manje strada od apopleksije, obilnije rađa, a plodovi su krupniji i kvalitetniji nego na ostalim podlogama. Posebno su dobri rezultati ako se kajsija kalemi na 80–100 cm od zemlje. Međutim, ova podloga se retko koristi.
Od vegetativnih podloga za kalemljenje kajsije, pored onih navedenih u poglavlju „podloge za šljivu“, koriste se i izdanci belošljive i drugih vrsta šljive.
Korišćena literatura:
VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO (DEO VOĆARSTVO)
Prof. dr Zoran Keserović
Doc. dr Nenad Magazin
dr Biserka Milić
dipl. inž. – master Marko Dorić
Goran Đorđević PSSS Smederevo
Đorđević Goran
Đorđević Goran