Појам регенеративне пољопривреде Савремена пољопривреда углавном укључује употребу ђубрива и пестицида како би се повећала производња хране као и употребу тешке механизације а то доприноси деградацији земљишта. Процењује се да је више од половине светског пољопривредног земљишта већ нарушено, што значи да је продуктивност драстично смањена а представља и ризик за производњу хране безбедне за конзумацију. Поред тога, пољопривреда је заслужна за више од трећине глобалних емисија гасова стаклене баште. Регенеративна пољопривреда се фокусира на побољшање здравља земљишта које је уништено употребом различитих ђубрива и пестицида, као и тешке механизације. Здраво тло производи више хране, складишти више угљеника и повећава биодиверзитет (микроорганизми, гљиве, инсекти…). Ова пракса такође смањује емисије гасова стаклене баште и свеукупни утицај индустрије на животну средину, али и помаже опрашивање биљака и отицање воде. То је посебно битно јер се број поплава услед климатских промена драстично повећава широм света, а еродирано земљиште чини окружење осетљивијим на екстремне временске услове.
Принципи регенеративне пољопривреде подразумевају ротацију усева, употребу животињског стајњака и компоста без нарушавања земљишта орањем, увођење различитих биљних и животињских врста у земљорадњу и ротацију стоке на испаши како не би нарушавала квалитет земљишта појединачних пашњака. Како је међу основним принципима и покривање тла током читаве године, многи пољопривредници посежу за сетвом покровног биља између жетве и сетве – оно чува влагу земљишта, сузбија коров и обезбеђује азот. Ови кораци помажу враћање хранљивих материја у земљиште. Многи узгајивачи комерцијалних усева на истом простору сеју и друге културе чиме и једни и други усеви добијају на приносу.
Регенеративна пољопривреда побољшава принос усева тако што унапређује здравље тла и смањује ерозију. Такође, претвара земљиште у моћан резервоар вишка угљеника који здраво земљиште природно апсорбује из атмосфере. Предности овог начина обраде земљишта огледају се и у ефикаснијем коришћењу воде и смањењу штеточина. Притом, у свеопштим напорима за очување животне средине, регенеративна пољопривреда може бити извор додатне зараде за пољопривредне произвођаче који у будућности могу уживати посебне олакшице,бенефите или чак и значајне субвенције за складиштење угљеника у земљишту.
Stojković-Jevtić Snežana
Stojković-Jevtić Snežana