[Miletaković SandraUčesnik]

Poljoprivrednoj proizvodnji korovi nanose ogromne i vrlo različite štete. Kao što je poznato korovi su pratioci gajenih useva, njihove štete mogu da se manifestuju na različite načine. Njihovo prisustvo u gajenim usevima utiče na smanjenje prinosa gajenih biljaka. Osim direktnih šteta gajenim usevima koja se ogleda zbog konkurentskog odnosa za hranu i vodu, mnoge korovske vrtse su domaćini mnogim štetnim organizmima. Prisustvo korova u gajenim usevima redovno utiče na smanjenje prinosa i drugih negativnih efekata gajenih useva, dok su štete od drugih činioca (suša, grad, poplave, masovna pojava štetočina i bolesti i dr.) javljaju povremeno.
U sistemu biljne proizvodnje plodored zauzima značajno mesto. Plodored je pravilan razmeštaj useva u vremenu i prostoru sa ciljem što boljeg korišćenja klime i zemljišta. U intenzivnim uslovima gajenja plodored utiče na ispoljavanje veće efikasnosti od drugih agrotehničkih mera u borbi protiv korova, pre svih hemijskih i mehaničkih mera nege.
Zakorovljenost useva je uglavnom logična posledica nepravilnog izbora preduseva i uticaja plodoreda, nedovoljne i neblagovremene borbe protiv korova. U retkim usevma korovi se masovno javljaju, troše hranljive materije i vodu i utiču na smanjenje prinosa gajenih biljaka, dok usevi sa gušćim sklopom onemogućavaju njihovu masovniju pojavu. Gajenje useva u plodoredima ponekad je ne samo najznačajnija mera nego i jedina mera u zaštiti od korova bolesti i štetočina. Plodoredi praktično sprečavaju prekomernu zastupljenost pojedinih vrsta i ometaju njihovo širenje.Takođe, veliki značaj plodoredu pridaje se u primeni antirezisetntne strategije, koja ima za cilj sprečavanje pojave rezistentnih vrsta korova na herbicide. Rezisetntne vrste korova su posledica nepoštovanja plodoreda i učestale primene istih herbicida ili herbicida istog mehanizma delovanja. Mnoge korovske biljke prilagođene su određenim usevima pa u monokulturi imaju najpovoljnije uslove za razvoj. Travni korovi na primer, koji u usevima gustog sklopa nemaju dovoljno prostora za razvoj u usevu kukuruza kao okopavini (koji botanički pripada istoj familiji) šire se vremenom postaju problematični. Smenom useva menjaju se ekološki uslovi staništa, koji postaju nepovoljni za rast i razvoj specifičnih vrsta korova za taj usev i zastupljenost ovih korovskih biljaka se smanjuje. Monokultura kao sistem biljne proizvodnje može biti značajan izvor zaraze brojnim uzročnicima bolesti i štetočina. Konkurentski odnosi gajenog useva i korova su u različitim usevima vrlo različitog dejstva. Neki usevi deluju zasenjivanjem i onemogućavaju rast i razvoj korova. Strna žita svojom gustinom i dobrom pokrovnošću ometaju mnoge korove. U nekim usevima (lucerka, crvena detelina) česta košenja dovode do iscrpljivanja mnoogih korova, naročito višegodišnjih, pri čemu ih ometaju dodatno i donošenju semena. Gajenjem u rotaciji useva (pšenice, kukuruza, suncokreta) može se onemogućitit u velikoj meri i omesti životni ciklus jednogodišnjih travnih korova. Promenom useva u plodoredu, menjaju se i sistemi obrade zemljištaa a zavisno od useva i herbicida koji se koristte za pojedine useve. Višepoljni plodoredi svakako su u daleko većoj prednosti u odnosu na dvopoljnim plodoredom.
Svaka strategija mere borbe protiv korova mora da računa na plodorede i njihov kompleksni uticaj na prinos gajenih useva. Plodoredi su važna komponenta integralne borbe protiv korova obzirom na manju primenu herbicida. Zabrana upotrebe mineralnih đubriva i pesticida donosi velike probleme u zaštiti bilja, pre svega u borbi protiv korova tako da u organskoj proizvodnji plodoredi imaju ključnu ulogu. Plodored ima veliku ulogu u sistemu integralne proizvodnje jer se smanjuje selekcioni pritisak izazvan primenom herbicida, što ima za posledicu pojavu rezistentnih populacija korovskih vstra. Značaj plodoreda u borbi protiv korova je u toliko veći imajući u vidu činjenicu da su rezistentne vrste korova na obradivim površinama potvrđene u sistemima proizvodnje useva u kojima je selekcijom ugrađen gen otpornosti na neki štetni organizam, kao i da se danas postavljaju sve veće norme u pogledu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, a takođe i očuvanju prirodnih resursa.

[Autor]

Članci