[Valentina KovačevićUčesnik]

Plodored je u ratarskoj proizvodnji veoma bitan za postizanje visokih prinosa i dobijanje kvalitetnog proizvoda. Plodored predstavlja pravilnu prostornu i vremensku izmenu useva čiji je cilj što manje narušavanje prirodnog staništa. Pravilnim plodoredom se poboljšavaju fizičke i biološke osobine zemljišta, smanjuje se zakorovljenost brojnost štetočina i prisustvo patogena.

Elementi plodoreda su poljosmena kao prostornu izmenu useva i plodosmena kao vremenska izmena useva kroz određeni niz godina. Plodoredi mogu biti dvopoljni s dvogodišnjom izmenom useva i tropoljni, četvoropoljni ili višepoljni (kada su u plodosmeni uključene jednogodišnje ili višegodišnje leguminoze ili travno leguminozne smeše).

Kod nas se kukuruz i pšenica gaji na 60% oranica, tako da se ove dve kulture gaje u dvopoljnom plodoredu ili se kukuruz gaji u monokulturi. Kukuruz bolje podnosi gajenje u monokulturi od drugih biljaka. Ipak gajenje u dvogodišnjoj ili trogodišnjoj plodosmeni ima više prednosti kao što je efikasnija borba protiv korova, štetočina i uzročnika biljnih bolesti, bolje korišćenje hraniva iz zemljišta, značajnije obezbeđivanja sirovina za prehrambenu industriju i hraniva za domaće životinje, kao i racionalnije korišćenje poljoprivredne mehanizacije.

Gajenje kukuruza u najmanje jednogodišnjoj plodosmeni je najefikasniji način borbe protiv kukurizne zlatice i sirka. Gajenje u višepoljnom plodoredu je značajno kada se poljoprivrednici opredeljuju za gajenje industrijskih biljaka kao što je suncokret, uljana repica, šećerna repa i soja. Na taj način poljoprivrednici mogu bez dodatnih ulaganja u proizvodnju povećati prinose ratarskih kultura.

Značaj za celokupnu poljoprivrednu proizvodnju je povećanje površina sa jednogodišnjim mahunarkama kao što je pasulj, soja, sastrica, bob koje se gaje radi zrna, kao i višegodišnje leguminoze lucerka, crvena i bela detelina žuti zvezdan i druge.

Leptirnjače su dobar predusev za najveć broj ratarskih i povrtarskih kultura a predusevi za leptirnjače mogu biti sve ratarske kulture ali se ne preporučuje suncokret i uljana repica zbog zajedničkih uzročnika bolesti.

Osnova sistema proizvodnje u održivoj i ekološkoj poljoprivredi je plodored  u koji se uključuju mahunarke. Izmenom kultura na jednoj parceli povećava se udeo organske materije u zemljištu i aktiviraju se mikrobiološki procesi. Uvođenjem mahunarki u plodored omogućava se obnavljanje hranivih rezervi i bolje iskorišćavanje hraniva koje je uneto u predhodnoj kulturi. Osim toga racionalnije je korišćenje poljoprivredne mehanizacije. Uvođenjem mahunarki u plodored poljoprivrednici mogu ostvariti i ekonomsku dobit zbog visine prinosa i vrednosti proizvoda.

 

[Autor]

Članci