Kukuruz se u Srbiji proizvodi od dugogodišnjih monokultura pa do proizvodnje u sistemu višepoljnih plodoreda. Ipak najčešće se proizvodi u dvopoljnom plodoredu sa pšenicom ili nekom drugom strninom. Iako je kukuruz tolerantan na gajenje u monokulturi, posebno na zemljištima sa visokim proizvodnim potencijalom, potrebno je napomenuti da ovakav način proizvodnje nosi i velike rizike i teškoće. Na prvom mestu to se ogleda u otežanom suzbijanju jednogodišnjih i višegodišnjih korova, uzročnika bolesti kao i štetočina. Jedan od velikih rizika proizvodnje kukuruza u monokulturi su štete koje nanosi kukuruzna zlatica.Posebnu pažnju treba posvetiti izboru preduseva. Optimalno je da se setva kukuruza planira nakon nekog od višegodišnjih useva poput deteline, lucerke, pasulja, graška. Pored toga dobro se pokazala i kombinacija sa ozimim žitima, pšenico, ječmom, kao i krompirom i drugim usevima. Predusev kukuruza treba da u neku ruku očisti parcele od korova, da ne istroši pristupačnu vodu i hraniva, i da ne degradira fizičke osobine zemljišta. Stoga se slobodno može reći da su nepovoljni predusevi za proizvodnju kukuruza usevi kao što su šećerna repa, suncokret, sirak i proso i dati preporuku da se kukuruz seje nakon lucerke ili soje i pšenice. Ovakvim plodoredom obezbediće se dobri preduslovi za proizvodnju kukuruza, a samim tim i visoki prinosi.
Srđan Vidanović
Vidanović Srđan
Vidanović Srđan