Parazit je rasprostranjen u celom svetu. Ekonomski zanačajne štete pričinjava na paradajzu u vlažnim uslovima i najčešće se javlja u staklarama i plastenicima. Ukoliko je duže vreme visoka vlažnost može se naći i u polju.
Prvi simptomi se javljaju u vidu bledih hlorotičnih pega sa nejasnim rubovima na licu lista. Na naličju lista gljiva sporuliše stvarajući masu svetlo sivih do maslinastomrkih konidiofora i konidija. Zaraženo tkivo dobija žutomrku boju, lišće se uvija i vene. Ukoliko je infekcija veoma jaka može doći do opadanja lišća. Simptomi se ponekad javljaju na cvetovima, plodovima i stablu. Cvetovi mogu propasti pre zametanja plodova.
Parazit se održava u zemljištu kao saprofit ili na biljnim ostacima u obliku sklerocija i konidija. Prve infekcije početkom sezone ostvaruju se micelijom ili sporama gljive. Seme takođe može biti izvor primarnog inokuluma. U prvim fazama infekcije nema vidljivih simptoma. U optimalnim uslovima pojava simptoma nastaje deset dana nakon infekcije. Sekundarne infekcije u toku vegetacije vrše konidije koje se šire vetrom i kišom.
Jedna od osnovnih mera za suzbijanje plesnivosti lista paradajza je uklanjanje biljnih ostataka posle žetve kako bi se smanjila količina inokuluma. Poželjno je u stakleničkoj proizvodnji gajiti otporne sorte paradajza prema ovoj gljivi. Potrebno je provetravati i omogućiti maksimalno osvetljenje. Biljke saditi u optimalnom sklopu tako da ne dolazi do zasenjavanja. Preventivno se mogu koristiti fungicidi.
Jelena Grbić, dipl.ing. zaštite bilja
Grbić Jelena
Grbić Jelena