[Tošković MilanUčesnik]

Šipurak ili divlja ruža je svima nama dobro poznata šumska vrsta koja se oduvek brala i od nje se spremali džemovi u domaćoj radinosti.Izuzetno prilagodljiv na svim terenima divlja ruža se na neki način odomaćila svuda u svetu. Postoje preko dvesta pedest vrsta divljih ruža koje se razlikuju po obliku i boji ploda , po bujnosti i po samom habitusu koji varira usled nadmorske visine.
Vremenom je ustanovljeno da pojedine sorte divljeg šipurka mogu obilato rađati i kao takve su razmnožavane i kasnije sađene za potrebe mnogih prehrambenih industrija. Kako vremenom raste potražnja za svežim plodovima mnogi stručnjaci i njihovi saradnici na institutima procesom hibridizacije su dobili neke druge sorte kao i hibride koji se sade isključivo kao vođna vrsta za potrebe industrije ili pak za potrebe hortikulture. Stvorene su mnoge sorte kao : Laksa , Inermis , Polimeriana ali stara sorta Smit ideal je i dalje na vodećem mestu za potrebe plantažnog gajenja . Stara sorta koja je stvorena u Nemačkoj pa je preneta sedamdesetih godina u Bugarsku. Te 70 te godine su mnoge Zemljoradničke zadruge pa i firme koje su se bavile preradom voća sadile samo tu sortu jer je davala najbolje prinose . Ogromna biljka sa preko 50 lastara debelih koji niču iz jednog korena. Neke od ovih sorti služe kao podloge za kalemljenje ruža ali isto tako mogu služiti i kao biljke sa kojih se ubira plod . Sve ove sorte koje su navedene razlikuju se po obliku i boji plodova kao i samom habitusu tj. bujnosti same biljke .Imaju slične plodove ali rodnost varira kao i vreme sazrevanja . Dugogodišnjim ispitivanjem ustanovljeno je da je sorti Smit ideal najpribližnija sorta Laksa ali samo ako se sadi na humusnom i dobro dreniranom zemljištu. U protivnom veoma sporo raste i ne plodonosi redovno.
Za dobar i kvalitetan rod potrebno je redovno zalivanje kao i održavanje samog zasada pod šipurkom koji se eksploatiše više decenija . Na peskovitim i kamenitim zemljištima tokom letnjih meseca dolazi do preranog sazrevanja plodova i usled nedostatka vode do sušenja nezrelih plodova . Zato treba na takvim terenima šipurku obezbediti zalivanje barem jednom nedeljno.

Podizanje zasada šipurka

Za zasnivanje šipurnjaka tj. podizanje zasada treba izbegavati peskovito i kamenito zemljište zakorovljene livade i njive koje dugo godina nisu održavane.
Ako se pak sadi na ovakvim zemljištima potrebno je očistiti korove i na peskovitim obezbediti zalivanje jednom nedeljno tokom letnjih meseci.
Šipurak je najbolje saditi u redove na razmaku 2 metra sadnica od sadnice a međuredni prostor na minimum 3 metra red od reda.

Orezivanje šipurka

Ako se sadnica sadi u jesen onda se sadnice ne orezuju do jeseni sledeće godine.Sadnicaposađena u jesen ove godine se samo održava tj. trava se plevi, ne kopa se oko sadnice niti se frezira a međuredni prostor slobodno može da se zatravi . U proleće godinu dana od sadnje na sadnicama primećujemo lastare neujednačenih dužina . Žbunovi od preko 1 metra sa po nekoliko lastara predstavljaju sadnicu sa koje će mo u toj godini ubirati plodove godinu dana od vremena sadnje . Posmatrajući žbun primećujemo po nekoliko uspravnih lastara i mali broj ,,poleglih,, lastara ili grana koji su pali na zemlju. Takve polegle lastare treba uvek kada vam dozvoljava vreme seći do zemlje jer oni nikada nece moci da se isprave iako će roditi , gajite sadnicu sa uspravnim i dobro razvijenim lastarima .

[Autor]

Članci