[Lazarević KristinaUčesnik]

Пламењача салате (Bremia lactucae)

Пламењача салате је обољење које изазива гљивица Bremia lactucae. Она је широко распрострањена по целом свету. У Европи је први пут забележена 1843. године. Гљивица Bremia lactucae паразитира на преко 230 биљака. Осим салате, ово обољење се појављује и на радичу, цикорији, артичоки, украсним биљкама. Код нас се редовно јавља сваке године. Штете на салати могу да буду директне – пропадањем биљака, као и индиректне – када болест умањује квалитет и тржишну вредност салате.
Болест се може јавити на отвореном и у пластеницима. Најчешће се појављује при производњи салате у затвореном током касне јесени и раног пролећа, када се одговарајућа влажност формира између доњих листова и земљишта. Пресудни услови за појаву симптома су метеоролошки: светлост, температура и влажност, као и дужина трајања оптималних услова. Као и друге пламењаче, и пламењача салате се јавља приликом повећане влажности и слабе вентилације.
Симптоми болести: На лишћу се појављују многобројне полигоналне светложуте пеге које се шире и изазивају мокру трулеж лишћа и главице салате. Масовно се јавља по влажном и прохладном времену. На наличју пега, као код свих пламењача, формира се пепељаста скрама коју чине расплодни органи паразита (конидиофоре и конидије). У оквиру ових пега у сушном времену долази до некрозе ткива, а у влажним условима до труљења које захвата целу главицу.
Развој болести: Болест презимљава у облику ооспора (органи за презимљавање). Ооспоре клијају и изазивају прве примарне заразе, а конидиоспоре које се јављају на листу служе за ширење заразе у току вегетације. Кишне капи доприносе ширењу заразе.
Штетност: Уколико се не предузму мере заштите оболеле биљке бивају потпуно уништене. Нарочито велике штете могу да наступе у пластеничкој производњи. Када је температура нешто нижа, а влажност земље и ваздуха повишена, пропадање биљака је више изражено.
Мере борбе: У сузбијању пламењаче салате, могу се користити различите мере борбе, пре свега агротехничке, хемијске и гајење отпорних сорти. Агротехничке мере су нарочито зачајне при гајењу салате у затвореном простору (стакларе, пластеници и др.). Неопходно је регулисати заливање дасе на биљкама не задржававода, гајити расад на блоковима из пилираног семена, користити азот у минималним количинама, одржавати дневну температуру на 15°C и ноћну на 5°C. Између две сетве салате у истој стаклари треба уништити све биљне остатке. У пољу се препоручују сличне мере: гајење салате на блоковима, ређа садња, заливање у рано поподне да вода с листа испари пре ноћи. Остатке салате после бербе треба дубоко заорати, гајити салату у плодореду, умерено ђубрити азотом и др.
Наведене превентивне мере нису довољно ефикасне када услови погодују развоју обољења. Зато се код сузбијања овог патогена морају примењивати хемијске мере заштите. Најчешће су у употреби превентивни фунгициди на бази манкозеба, пропинеба и хлорталонила, а од системичних или локал системичних пропамокарб-хидрохлорид, металаксил, азоксистробин и фосетил-алуминијум.

Кристина Лазаревић, дипл.инж.заштите биља

[Autor]

Članci