[Nešić BojanaUčesnik]

Poljoprivredni proizvođači koji su zainteresovani za pokretanje nove proizvodnje u oblasti u kojoj imaju manje iskustva moraju najpre pažljivo razmisliti. Važno je da poznaju svoje kapacitete, da znaju na koje potrošače da se fokusiraju i da upoznaju svoju konkurenciju i na koji način im mogu konkurisati. U planiranju uvek treba imati u vidu gore navedene tri stvari.

1. Poznavanje sopstvenih kapaciteta

Ovde se najpre razmatraju ciljevi. Da li je cilj dodatni posao kako bi se ostvarili dodatni prihodi, ili pak, posao koji bi vremenom prerastao u dominantnu delatnost? Odgovor na ova pitanja će odrediti dalji tok realizacije. Ukoliko proizvođač nije definisao ciljeve koje želi da postigne, potrebno je da to uradi. U definisanju ciljeva, proizvođač bi trebalo da definiše sopstvene ciljeve, zatim potrebe i ciljeve svih zainteresovanih strana, uključujući i članove porodice. Nekada se može desiti da ciljevi budu u direktnom konflikutu. Npr. osobe koje idu u penziju mogu poželeti da započnu posao koji može zahtevati veće angažovanje (više vremena) nego što je to zahtevao posao koji su do tada radili.
Druga bitna stvar je u raspoloživim resursima i sposobnostima. Proizvođači moraju imati odgovarajuće fizičke i finansijske izvore, kao i menadžerske sposobnosti da iznesu poduhvat. Npr. ukoliko poduhvat uključuje direktnu prodaju, da li postoji odgovarajuća osoba koja bi se time bavila. Ukoliko uključuje proizvodnju da li znaju kako se proizvodnja sprovodi. Ukoliko ne, kako se ti problemi mogu prevazići. Potrebno je napomenuti da nova delatnost može prouzrokovati preraspodelu postojećih resursa (npr. radna snaga, upotreba mehanizacije itd.) te je i to potrebno uzeti u obzir u momentu definisanja ciljeva.

2. Poznavanje kupaca

Koje su potrebe tržišta? Definisanje kupaca će proizvođačima pomoći da definišu biznis kojim će se baviti. Pre odgovora na pitanje: „Koliko je tržište?“ proizvođač bi trebalo da odgovori na pitanja: „Ko sačinjava tržište?“ i „Gde bi kupci obavljali kupovinu?“ Druga pitanja od značaja su: „Na koji način će proizvod biti drugačiji po količini, kvalitetu, usluzi, da privoli kupca da zameni proizvod koji već koristi?“ i „Koju potrebu potrošača će proizvod zadovoljiti?“

Efikasan marketing nije moguć ukoliko nema razumevanja onoga ko će proizvod da koristi i zbog čega. Bolje razumevanje potrošača znači bolje ispunjavanje potreba tržišta. Istraživanje tržišta je proces koji traje; potrebe i najlojalnijih potrošača se vremenom menjaju. Proizvođač mora biti pripremljen za potrebe promena. Tržište bi trebalo da bude dovoljno veliko da se prodajom proizvoda ostvari željeni prihod. To može biti jedan kupac sa velikim zahtevima ili, pak, mnogo kupaca sa manjim zahtevima. Svaki od pomenutih scenarija imaju svoje opasnosti i mogućnosti i potrebno je da proizvođač to razume.

3. Poznavanje konkurencije

Identifikacija konkurencije i prikupljanje informacija o njima će pomoći u odabiru marketing politike. Svi biznisi imaju konkurenciju. Ukoliko ih proizvođač nije identifikovao veoma usko posmatra stvari i to može biti ozbiljan problem. Poenta je razumeti prednosti i nedostatke sa kojima se biznis suočava. Kada je prepoznata konkurencija, proizvođač može planirati specifične aktivnosti koja će doneti komparativnu prednost u odnosu na konkurenciju, tako da se mogu očekivati i potencijalne reakcije.

[Autor]

Članci