Пепелница леске присутна је у већини рејона гајења исте. У нашој земљи запажена је на појединим локалитетима, обично крајем јула и почетком августа, тако да су штете од ове болести мање значајне.
За разлику од других болести, пепелница леске јавља се чешће на наличју, него на лицу листа. На самом листу се ствара брашнаста превлака од конидиофора и конидија. Мицелија коју ствара ова гљива је ендофитна, односно продира у унутрашњост заражених органа и по томе се разликује од већине других проузроковача пепелница које се развијају на њиховој површини. Гљива проузрокује некрозу и сушење листова, а касније и њихово опадање.
Током јесени формирају се бројне казмотеције (клеистотеције) на наличју листа и оне служе за одржавање патогена током зиме. Када сазри, казмотеција пуца и ослобађају се аскоспоре које инфицирају зељасте органе биљке. На зараженим органима гљива формира конидиофоре са конидијама којима се патоген расејава током вегетације.
Уколико се болест јавила у претходој години у значајнијем интензитету потребно је спровести хемијску заштиту против овог патогена. Третман треба обавити када се прегледом утврде први симптоми и то препаратима на вази сумпора, триазола (тебуконазол, миклобутанил, флутриафол) и стробилурина (крезоксим-метил, трифлоксистробин).
Даница Живановић
Дипломирани инжењер фитомедицине
Саветодавац за заштиту биља
Danica Živanović
Danica Živanović