Bela trulež je prvo opisana u Italiji 1878. Godine, rasprostranjena je u vinogradarskim rejonima, napada samo biljke roda Vitis. Ova bolest se iznenada javlja i nanosi velike štete samo posle oštećenja loze od grada, zbog čega je poznata kao „gradonosna bolest“.
Simptomi: Tipični simptomi se javljaju na grozdovima i to nekoliko dana posle grada. Zaražene bobice ppostaju zućkaste i kasnije crvenkasto plavičaste. One gube turgor i gusto su prekrivene sitnim, mrkoljubičastim pustulama (nedozrelim piknidima). Piknidi podižu sloj kutikule, ali ga ne probijaju. Između kutikule i epidermisa prodire vazduh, koji refleksuje svetlost što bobici daje beličast izgled. Dozreli piknidi su belosive boje,pa je otuda bolest i dobila ime. Zaražene bobice pri krajuvegetacije opadaju i služe kao izvor zaraze za sledeću godinu. Gljiva retko napada list. Ali su moguđa velika oštećenja na podlogama kao što su Kober 5 BB,420 A i 3309 C.
Ciklus razvoja: C. diplodiella prezimljava u piknidima u opalim bobicama u zemljištu gde se mogu održati i do 15 godina. Ako je posle grada tempersatura 15◦C u trajanju od 24-48 časova zaraza je beznačajna.Povrede od grada su najpogodnije za prodiranje parazita, mada i povrede prouzrokovane insektima i drugim bolestima takođe omogućuju ulazak gljive.
Suzbijanje: Potrebno je da sačuvamo vinovu lozu od povreda koje prouzrokuju,grad, insekti, plamenjača, pepelnica i drugi činioci. U gradobitnom području lozu gajiti na visokim uzgojnim sistemima koji otežavaju dospevanje inokuluma sa zemlje do bobice.Primena fungicida 12-18 časova nakon grada daje vrlo efikasnu zaštitu.
PSSS Vranje
Mica Stajic
Stajić Mica
Stajić Mica