[Rehak GordanaUčesnik]

ПЕРКО

Перко или крмна репица је новија култура настала укрштањем Brassica comestris  –  репа и Brassica pecinesis – пекиншки купус.

По спољашњем изгледу доста подсећа на уљану репицу али је доста богатија лисном масом. Висина је 80 -120 цм а некада и виша. Стабло се грана, листови су широки, наборани,  велике површине, са беличастим главним нервом и са назубљеним рубовима. Цвасти су као и код уљане репице. Семе је округласто, браон, тамне боје.

Биљка је прохладних, полувлажних и влажних подручја, али се успешно може гајити свуда, где успева уљана репица. Семе клија на минималној температури од 3-5⁰C, а оптимална температура за раст и развој је16-20⁰C. Добро подноси ниске температуре (-25⁰C) посебно ако су биљке добро припремљене за презимљавање. Уколико се усев посеје касно крајем септембра или током октобра и при томе буду јаче и дуже голомразице може доћи до пропадања усева, па се мора водити рачуна о времену сетве. Најбоље успева на дубоким плодним и неутралним земљиштима.

Најбољи предусеви су грашак, рани кромпир, стрна жита, рано поврће, озими крмни усеви. Основну обраду треба обавити бар месец дана пре сетве на 25-30 цм. Након дубоког орања бразде треба одмах затворити да би се сачувала влага и земљиште што боље прпремило за сетву.

Перко добро реагује на ђубрење стајњаком и осоком као и минералним ђубривима. На средње плодним земљиштима треба унети 30-40 т/ха стајњака, 60-80 кг/ха азота, 60-80 кг/ха калијума. Стајњак и 2/3 фосфора и калијума треба унети под основну обраду. Остатак P и К заједно са ½ N унети под површинску припрему земљишта. Други део азота се уноси у виду прихрањивања.

Сеје се од раног пролећа па све до средине септембра, тако да се може сејати и као пострни усев што је јако битно када нема довољно хране за стоку. Сетва се одвија у врсте на растојању од 15-18 цм, а у реду на 6-12 цм. Дубина сетвеје 2-3 цм, а количина семена 12-15 кг/ха. Уколико нема довољно влаге, неопходно је ваљање. Ако се планира за силирање, убацује се и потпорни усев (раж,јечам,овас).

Прихрањивање усева врши се када биљке добију пар правих листова, а остала после сваког откоса.

Зелена крма се може користити у испаши, као покошена маса или као силажа. Уколико се гаји као главни усев, даје 2-3 откоса. Први откос је након два месеца од сетве а следећи након месец ипо дана. Код пострне сетве могу се до јесени скинути два откоса. Код јесење сетве први откос се скида рано у јесен а други рано у пролеће у фази пуног цветања тако да се после може засновати нов усев. При косидби рано у јесен, треба водити рачуна да висини откоса буде од 7-8 цм, како би се омогућила што боља регенерација и успешније презимљивање биљака. Силирање зелене крме се може обавити у другом делу цветања биљака, да би смањо проценат воде. У сило масу треба додати потребну количину суве масе као што је слама, сено или кукурузовина…

Извор.  ПССС Шабац     дипл.инг. Гордана Рехак

[Autor]

Članci