[Nešović NenadUčesnik]

Krmna repica(Perko) je novija krmna biljka. Nastala je ukrštanjem Brassica compestris-repa i Brassica pecinesis-pekinški kupus.
Po spoljnem izgledu biljke perka dosta liče na uljanu repicu, ali su znatno bogatije lisnom masom. Raste u visini 80-120 cm, a u povoljnim uslovima i više.Stablo se grana i može dostići debljinu oko 1-2 cm.
Listovi su široki, naborani, velike površine sa beličastim glavnim nervom i sa nazubljenim rubovima.
Cvasti su kao i kod uljane repice. Seme je okruglasto, braontamne boje, apsolutne mase(1.000 semenki) oko5 grama.
Perko je biljka prohladnih, poluvlažnih i vlažnih područja, ali se uspešno može gajiti svuda gde uspeva i uljana repica.
Seme klija na minimalnoj temperaturi od 3 do 5 0C. Optimalna temperatura za rast i razvoj je 16-20 0C.
Naročito dobro podnosi niske temperature(-25 0C)naročito ako su biljke dobro pripremljene za prezimljavanje.
Do izmrzavanja može doći ako se usev kasno zaseje, npr. krajem septembra i tokom oktobra, a pored toga budu i duže vreme jače golomrazice, što proizvođači moraju imati vidu prilikom planiranja vremena setve.Odlikuje se brzim porastom kako korena tako nadzemog dela. Najveći prinosi mogu se ostvariti na dubokim, plodnim i neutralnim zemljištima. Na lakim peskovitim, suvim i siromašnim zemljištima daje vrlo male prinose.
Biljka perko dobro reaguje na đubrenje stajnjakom i osokom. Na osrednje plodnim zemljištima treba rasturiti 30-40 tona stajnjaka a preko mineralnih đubriva uneti 80-100kg azota/ha, 60-80kg kalijuma/ha.
Stajnjak i dve trećine fosfora treba uneti pod osnovnu obradu. Ostatak PK đubriva zajedno sa jednom polovinom azota deponovati pri predsetrvenoj pripremi a drugi deo azota primeniti prihranjivanjem.
Seje se od ranog proleća pa sve do sredine septembra. Ređe se gaji kao redovan usev, više kao postrni, a naročito ranojesenji.
Setva se odvija vrstačno na rastojanju od 15 do 18cm , a u redu gustoredno na 6-12cm. Dubina setve 1-3 cm. Količina semena 12-15 kg/ha.
Nakon setve treba povaljati zemljište ako nije previše vlažno. Setva se može obaviti i u smeši sa nekom žitaricom(raž, ovas, ječam) ako se planira siliranje zelene krme.
Seme brzo niče ako se nađe u vlažnoj sredini. Ukoliko vlage nema dovoljno tokom septembra, kada biljke treba da niknu, onda je neophodno navodnjavanje zemljišta. Kada biljke dobiju par listova, potrebno je prihraniti jednom četvrtinom planiranih količina azotnih đubriva(20-25 kg/ha).
Biljke treba da dobiju odgovarajuću lisnu rozetuse kako bi se valjano pripremile za prezimljavanje, što se odgovarajućom negom može postići.
U rano proleće izvodi se drugo prihranjivanje preostalom količinom azotnih đubriva(20-25 kg/ha). Kasnije u proleće potrebno je obaviti još jedno dodatno prihranjivanje.
Najčešće se koristi kao zelena krma za ishranu stoke ali se može i silirati. Ukoliko se koristi kao glavni usev, u toku vegetacije daje 2-3 otkosa. Prvi otkos je dva meseca nakon setve a sledići je mesec i po dana nakon prvog. Kod ranog jesenjeg zasnivanja useva jedan otkos se skida u jesen, a drugi rano u proleće u fazi punog cvetanja, zatim se zemljište sprema za naredni usev.
Kosidba se obavlja u toku jeseni na visini od 7-8 cm, da bi se omogućila što bolja regeneracija i uspešnije prezimljavanje biljaka.
Prinos zelene krme se kreće od 50-80 tona po hektaru.

Nenad Nešović

[Autor]

Članci