- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 6 godine ranije by Radić Dragomir.
-
AutorČlanci
-
15.11.2018 u 14:47 #514794Radić DragomirUčesnik
Луковичасте цветнице су вишегодишње биљне врсте, али за време једногодишњег циклуса раста и развића разликујемо две важне етапе׃ период вегетације, током кога долази до врло брзог и бурног развитка надземних и подземних органа, а затим биљка улази у период мировања. Луковице, ризоми и кртоле су подземни органи за презимљавање или за преживљавање сушног периода. Врло брз развој пролећних луковичастих цветница из умереног појаса условљен је прилагођеношћу биљке на искоришћење сунчеве светлости пре олиставања шуме, што је нарочито изражено код раноцветајућих врста као што су: Galanthus, Erythronium, Narcissus, Crocus, Scilla, Muscari, Arum итд. Завршетак вегетације пада обично 30-ак дана после цветања. Период мировања почиње сушењем надземних органа и траје до почетка укорењавања, што је обично 2-3 месеца. За то време биљка ипак не мирује, јер се у луковици дешавају врло важни процеси, од којих зависи да ли ће доћи до поновног цветања. Наиме, у фази „мировања” се врши диференцијација и образовање цветних пупољака. Овај процес се врши на рачун резерви хране који је накупљен у време вегетације. Број цветова који је формиран у време мировања не може се повећати касније током вегетације ни најбољом негом. Оптимални услови и нега у вегетацији су само предуслов за стварање веће количине хранљивих материја, које ће утицати на формирање већег броја цветова, али тек за идућу годину. Режим чувања луковица током мировања мора да прати и природне услове, а то значи да треба да се складиште у сувим и хладним просторијама са довољно свежег ваздуха. Температура чувања треба да буде око 17-23 ⁰Ц. Влажност ваздуха треба да буде умерена. Велика влага изазива труљење, док превише сув ваздух доводи до исушивања луковице. Врсте које немају овојну љуспу око луковице, као што су љиљан и царска круна, треба чувати до садње у влажном тресету или струготини. Цикламе, мразовац, Sternbergia и друге врсте које цветају у јесен, треба посадити нешто раније, најкасније почетком августа, да не би дошло до ломљења цветних стабљика. Луковичасте врсте умереног појаса после садње пролазе стадијум јаровизације током хладног зимског периода, што је неопходан процес за даљи развој биљке. За цвећарство је веома важна особина појединих врста да јаровизацију могу да прођу и током мировања, што јако скраћује време за поспешивање и добијање резаног цвета или цветајуће биљке током зимских месеци. Тако нпр. луковице зумбула и лале после почетног чувања у току 7-10 дана на 23 ⁰Ц могу да се хладе током 10-14 недеља (до момента садње) на температури од 5-9 ⁰Ц за поспешивање цветања. Неке топлољубиве врсте, као нпр. амарилис и кала, могу да наставе вегетацију ако се редовно заливају, тако да им изостане период мировања, па следеће године не цветају. Код производње резаног цвета кале веома је важно да се престане са заливањем већ крајем априла и почетком маја, што ће довести до природног сазревања надземних органа, после чега се кртоле чувају на температури од 22-25 ⁰Ц до садње у августу. Цветни пупољци кале се формирају само у току мировања, тако да непоштовање овог правила може да доведе до великих губитака. Гладиола не формира цветне органе током мировања, већ само зачетак клице, док се њен цвет формира током вегетације.
Драгомир Радић, ПССС Смедерево -
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.