Pepelnica vinove loze (Uncinula necator) je bolest koja predstavlja veliki problem u našim uslovima usled suvog i toplog vremena. Javlja se od ranog proleća do kraja vegetacije.
Simtomi se mogu javiti na svim zelenim delovima u vidu bele-brašnaste prevlake. Zaraženo mlado lišće se deformiše, ali su daleko veće štete ako se zaraze cvetovi i grozdovi, pa dolazi do sušenja i propadanja. Na grozdovima su najveće štete od pepelnice. Zaraženo tkivo bobica u porastu ispod brašnaste prevlake nekrotira i puca, može se videti seme, što je mesto za prodor patogena. Ukoliko patogen ostavri zarazu razvijenih bobica ne dolazi do pucanja.
Ovaj patogen se tokom zime održava micelijom u popoljcima, iz kojih u proleće najčešće izrastaju beli mladari. U okviru brašnaste prevlake na zaraženim biljnim delovima se obrazuju konidije koje se raznose vetrom.
Suzbijanje pepelnice pre svega podrazumeva odabir otpornih sorti. Uklanjanje listova oko grozda, pri čemu se omogućava bolje provetravanje. Upotreba fungicida je obavezna tokom cele vegetacije. Prvi tretman se vrši kada su lastari 10-15cm ili se na njima razvija treći list. Drugi tretman se vrši pred ili u vreme cvetanja. Dalje se tokom vegetacije koristi kombinacija fungicida u cilju suzbjanja i plamenjače i pepelnice vinove loze. Tretmani se obavljaju u precvetavanju, 14 dana nakon tog tretmana, pa sredinom jula-posle cvetanja i poslednji tretman je početkom šarka. Ukoliko vremenski uslovi ne pogoduju razvoju plamenjače, tretman može izostati, ali se i dalje nastavlja sa intenzivnom zaštitom od pepelnice.
Vasiljević Svetlana
Vasiljević Svetlana