[Petrović MirjanaUčesnik]

Pepelnica vinove loze javlja se na svim terenima gde se gaji vinova loza i štete od pepelnice u našim vinogradima iz godine u godinu su sve veće. Prouzrokovač je gljiva Uncinula necator, koja prezimljava u obliku micelije između ljuspica pupoljaka ili u obliku plodonosnih tela – kleistotecija.
Štete od pepelnice postale su češće od šteta uzorkovanih plamenjačom, naročito na osetljivim sortama vinove loze, mada se pepelnica za razliku od plamenjače može lečiti kurativno kada se već pojavi. Osnovno u preventivnoj zaštiti protiv pepelnice je ne propustiti prva dva najvažnija prskanja do cvetanja, jer su početne zaraze vrlo slabe i većinom se previde. Javlja se i razvija u širokom temperaturnom intervalu od 5- 35 0C, a najintezivnije od 20-28 0C. Može se razmnožavati i na nižoj temperaturi, ali je onda napad slabiji, a pri temperaturama od oko 350 C napad prestaje. Za razliku od uzročnika plamenjače, uzročnik pepelnice ne traži kapi vode, kao ni padavine. Razmnožava se pri relativnoj vlažnosti od 30% i ona je bitnija za sporulaciju nego za klijanje. Zato se napominje da zaštitu od pepelnice treba sprovoditi nazavisno od kiše.
Pepelnica se javlja na svim zelenim delovima vinove loze, listovima, peteljkama , lastarima, viticama, cvatu , peteljkama i bobicama. Na listovima se javlja sivkasta prevlaka od micelija i oidija u svakom stadijumu razvoja od tek otvorenih do potpuno razvijenih listova. Ipak najintezivnije prisustvo uočava se na bobicama, koje mogu biti napadnute od zametanja do šarka. Bobice zaražene neposredno nakon oplodnje zaostaju u rastu, pokožica im je mnogo deblja i tvrđa od nezaraženih bobica, prekrivrene su pepeljastom prevlakom. Kod jačih zaraza kao da su potpuno posute pepelom. Bobice zaražene u fazi aktivnog rasta pucaju do semenki, semenke su vidljive i nakon prve ozbiljnije kiše počnu truliti i uzrokovati pojavu sive truleži.
Od agrotehničkih mera pravilno đubrenje mineralnim đubrivima, posebno azotnim, i stajskim đubrivima, prva je od mera koja utiče na smanjenja pojave bolesti. Višak azota pospešuje porast lastara i bujnost čokota, osipanje cvata i rehuljavost. Od ampelotehničkih mera na vreme sprovesti pinciranje i zalamanje uklanjanje viška lišća na grožđu zbog svetla i bolje prozračnosti. Pravovremeno suzbijati korove folijarnim herbicidima zbog smanjenja vlažnosti. Registrovan je veliki broj sredstava za suzbijanje pepelnice na vinovoj lozi, što sa kontaktnim, sistemičnim ili kombinovanim aktivnim materijama. Kod primene fungicida potrebno je posebno voditi računa o razmacima između primene i zavisno od vremenskih prilika mogu se kretati između osam do više od 20 dana. Od kurativnih sredstava najbolje delovanje imaju kombinacije spiroksamina s triazolima i kinolina s triazolima. Odlično delovanje čak i kurativno ako se primene u određenom razdoblju nakon pojave simptoma, imaju sredstva na osnovi boskalida i metrafenona. Starija sredstva na bazi triazola i bipiridina imaju ograničeno delovanje zbog pojave rezistentnosti pepelnice vinove loze na navedene aktivne materije, te se moraju primenjivati strogo ograničeno i u kombinaciji sa sumpornim preparatima. Kod strategije sprečavanja rezistentnosti ključno je izmenjivati sredstva koja sadrže različite aktivne materije različitog mehanizma delovanja. Povećanje doze sredstava izvan propisanih, osim što zakonski nije dozvoljeno, može samo postaći dalji razvoj rezistentnosti. Pri korišćenju sredstava za zaštitu bilja obavezno se pridržavati upustva za primenu.
Mirjana Petrović, dipl.inž.polj.

[Autor]

Članci