[Biljana PavlovićUčesnik]

Pegavost lista višnje i trešnje – Blumeriella jaapii

 

Na području Kolubarskog okruga berba trešanja je završena. Tokom vizuelnog pregleda zasada na listovima je konstatovano prisustvo simptoma pegavosti lista trešnje i višnje.

Fitopatogena gljiva Blumeriella jaapii prouzrokuje lisnu pegavost višnje i trešnje, ali se može javiti i na šljivi i kajsiji. Pegavost lista je jedno od ekonomski najznačajnijih oboljenja višnje i trešnje pogotovo u zemljama vlažnije klime. U našim agroekološkim uslovima predstavlja veoma značajno oboljenje u godinama sa kišovitim prolećem jer nakon ostvarivanja infekcija može doći do prevremene defolijacije. Posledice prevremenog opadanja lista su poremećaj diferencijacije cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Takođe može dovesti do ponovnog cvetanja voća u tekućoj sezoni. Pegavost lista u povoljnim godinama izaziva enormne štete u proizvodnim zasadima, ali i u rasadničkoj proizvodnji. Ukoliko nije primenjena adekvatna i pravovremena zaštita posle berbe, krajem jula i početkom avgusta meseca, dolazi do potpune defolijacije. Takođe, ukoliko intenzitet oboljenja bude veći, biljke su tokom zime osetljivije na niske temperature, te može doći do njihovog izmrzavanja, što u krajnjem ishodu može dovesti do sušenja voćaka za dve do tri godine.

Patogen prezimljava u zaraženom opalom lišću. U proleće se formiraju apotecije u kojima sazrevaju askospore. U nekim slučajevima prezimljavaju i konidije, tako da primarne infekcije mogu da ostvare askospore i konidije. U proleće tokom fenofaze cvetanja završava se formiranje askospora. Prve kiše dovode do izbacivanja askospora koje nošene vetrom padaju na lišće. Za ostvarenje zaraza potrebno je vlaženje listova, zbog čega gljiva pričinjava štete tokom kišovitih proleća. Većina askospora se oslobodi 4-6 nedelja posle precvetavanja i u ovom periodu je najvažnije zaštiti višnju i trešnju od ovog patogena. Prosečno, prvi simptomi se u zavisnosti od temperature javljaju 10-14 dana nakon prvih infekcija. Sekundarne infekcije ostvaruju konidije i njihov broj može biti veći.

Simptomi se najčešće javljaju na listovima. Sa lica lista se javljaju sitne okrugle crveno mrke pege raspoređene po celoj površini lista, dok se sa naličja stvaraju blago ispupčene pege koje postaju bele usled formiranja reproduktivnih organa gljive. Tokom vremena pege se spajaju, liska žuti i opada. Simptomi se prvo javljaju na donjim listovima, a kasnije napreduje ka višim spratovima. U slučaju povoljnih klimatskih uslova listovi opadaju još pre berbe.

U godinama povoljnim za ostvarivanje infekcija i razvoj ovog oboljenja na osetljivim sortama suzbijanje ovog patogena nije jednostavno. Od preventivnih mera preporučuje se pravilan izbor terena za podizanje voćnjaka, izbor odgovarajuće sorte, pravovremeno snabdevanje hranivima i formiranje provetrene krune. Zatim, sakupljanje i spaljivanje opalog lišća se preporučuje i veoma je korisna mera, ali je na većim površinama teško izvodljiva. Imajući u vidu navedeno, okosnicu suzbijanja ove fitopatogene gljive čini primena fungicida. Od krucijalnog značaja je blagovremena i adekvatna zaštita u prvom delu vegetacije, ali i nakon berbe. Sa prvim tretiranjem za suzbijanje B. jaapii treba započeti u fenofazi precvetavanja i kasnije u intervalu od 7- 14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Ukoliko su meteorološki uslovi povoljniji za razvoj patogena (kišovito vreme) vremenski intervali su kraći i obrnuto. U zavisnosti od meteoroloških uslova tokom vegetacije, do berbe se može izvesti 2-4 tretiranja. Hemijsko suzbijanje posle berbe se svodi na 1-2 prskanja u zavisnosti od vremenskih uslova. Mogu se koristiti preparati na bazi sl. altivnih materija: kaptan, hlorotalonil i dodin. Sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala patogena za narednu godinu veoma je važna jesenja zaštita zasada primenom preparata na bazi bakra po opadanju 70% lisne mase.

 

Dr Biljana Pavlović

PSSS Valjevo

 

 

 

 

 

Prilozi:

1. Blumeriella-jaapii.docx

[Autor]

Članci