[Jerkić SuzanaUčesnik]

Relativna vlažnost – Za većinu voćnih vrsta, optimalna vrednost relativne vlažnosti vazduha je oko 75 %. Rejoni sa relativnom vlažnošću vazduha manjom od 80 % su povoljni za organsku proizvodnju, jer imaju manji potencijal za razvoj bolesti. Dnevne temperature, dužina dana i intezitet svetlosti – Za većinu voćnih vrsta min. i max. dnevne temperature treba da su u intervalu od -5 do +35 stepeni.Treba izbegavati rejone gde je česta pojava prolećnih mrazeva i gde su zimske temperature niže od – 10°C (posebno je nepovoljno za rane sorte). U takvim rejonima se gaje sorte kasnijeg cvetanja i zrenja, a i rezidba se vrši kasnije.Visoke dnevne temperature 40°C – 45°C prave ožegotine na plodovima i bobicama, pa u takvim rejonima treba vršiti zasenčavanje zasada i defolijaciju kako bi se izbegle ožegotine. Duži dani i odgovarajući intezitet svetlosti utiču na kvalitet i obojenost plodova i raniju berbu. Dnevna osunčanost u periodu maj – septembar treba da je od 10 – 15 sati i što je veća pozitivnije utiče na fotosintezu, a samim tim i na kvalitet voća i bolju kondiciju celog zasada. Južne ekspozicije i ravni ili blago nagnuti tereni pozitivno deluju na rast i razvoj većine voćnih vrsta. Padavine – Minimalna količina padavina, sa dobrim rasporedom, za višegodišnje zasade je 600 mm/m². Ako su padavine manje obavezno treba planirati navodnjavanje zasada ili birati bujnije podloge. Voda za navodnjavanje organskih zasada mora biti odgovarajućeg kvaliteta. Brzina vetra – treba izbegavati rejone sa jakim vetrovima. Na parceli su poželjni blagi vetrovi, jer povoljno utiču na oprašivanje i smanjenje relativne vlažnosti u zasadu.
Zemljište – Pre podizanja višegodišnjih zasada potrebno je uraditi analizu fizičkih (vodno-vazdušni režim, mehanički sastav) i hemijskih (sadržaj mikro i makro elemenata, pH vrednost zemljišta, sadržaj karbonata i humusa) osobina zemljišta i na osnovu njih uraditi popravku istih. Posebnu pažnju treba obratiti na sadržaj pH vrednost i kreča u zemljištu. Sve jagodaste voćne vrste, a posebno borovnica i brusnica, zahtevaju kisela i beskarbonatna zemljišta. Zemljišta sa sadržajem kreča većim od 5% nisu pogodna za većinu koštičavih voćnih vrsta i krušku, ako je kalemljena na dunji. Nadmorska visina odabrane parcele bi trebala da bude viša od 200 m. Ujednačene i ne previše nagnute parcele se lakše održavaju i neguju. Prirodni elementi u blizini zasada (žive ograde, manje drveće i žbunovi) povećavaju stabilnost ekosistema i pružaju zaštitu od vetra, smanjuju evapotranspiraciju, obezbeđuju stanište za korisne insekte i ptice.

[Autor]

Članci