[Hodžić SilvijaUčesnik]

Pčela voćnjaka se u našim uslovima javlja pred kraj zime i u rano proleće. Prvi topliji dani tokom marta utiču na pojavu pčela istovremeno sa pojavom prvih cvetova rano cvetajućih biljaka. Najpre se pojavljuju mužjaci, a posle nekoliko dana i ženke. Odmah po pojavi ženki dolazi do kopulacije, posle koje mužjaci žive još nekoliko dana i uginu. Oplođene ženke počinju sa osnivanjem potomstva. Svaka ženka se ponaša i kao matica i kao radilica (solitana) i svaka brine o svom potomstvu. U tom cilju ona traži pogodno mesto, a to je neka šupljina u zidu nekog objekta, stabljika trske, napušten hodnik u drvetu od nekog drugog insekta, rupa u drvetu od izvađenog većeg eksera i sl. U takvu šupljinu, na dubini 10-15 cm, od ulaznog otvora ženka najpre donosi grudvice blata i od njih pravi pregradu. Potom odlazi na obližnje cvetove biljaka sa kojih sakuplja polen i odnosi ga u šupljinu. Posle nekoliko „tovara polena“ ona na njega položi jaje i ponovo od blata pravi pregradu i ceo postupak ponavlja, sve dok ne ispuni celu šupljinu. Konačno na ulazu u hodnik pravi deblju pregradu od blata čime bolje štiti potomstvo od prirodnih neprijatelja i negativnih vremenskih uslova. Potomstvo ostaje u tunelima sve do pred kraj naredne zime i ranog proleća. U zavisnosti od dužine tunela ženka izgradi 6-10, a nekada i do 15 ćelija. U toku života jedna ženka ostavi 20-30 potomaka i potom ugine.
Pčela voćnjaka je znatno efikasniji oprašivač voćaka od medonosne pčele(Apis mellifera). Medonosna pčela posećuje cvetove prvenstveno radi sakupljanja nektara, a polen prikuplja povremeno i selektivno. Pčela voćnjaka takođe posećuje cvetove, ali prikuplja samo polen. Kad ona sleti na cvet, trbuhom sa polenom, obavezno mora da dodirne tučak i opraši cvet. Izračunato je da od posećenih cvetova pčela voćnjaka opraši 95%, dok medonosna pčela svega 5-10%.
Drugi vrlo značajan momenat je donji prag aktivnosti pčela. Pčela voćnjaka je aktivna već na +9°C, a medonosna pčela na +13°C. Dakle, ako su voćke u cvetu, a temperatura je ispod +13°C, medonosna pčela neće biti aktivna, odnosno neće oprašiti voćke. Za razliku od nje, pčela voćnjaka će u takvim uslovima biti aktivna i oprašiti voćke.
Dalje, izračunato je da je za kvalitetno oprašivanje 1 ha voćnjaka pod jabukama potrebno 3-5 košnica sa oko 60.000 do 100.000 radilica medonosne pčele. Istu tu površinu kvalitetno će oprašiti 300 ženki pčele voćnjaka. Naime, učinak jedne pčele voćnjaka jednak je učinku 120 medonosnih pčela.
Još jedan momenat daje veliku prednost pčeli voćnjaka u odnosu na medonosnu pčelu. Aktivnost pčele voćnjaka se poklapa sa cvetanjem voćnjaka. Posle prestanka cvetanja dunje (druga polovina maja) prestaje i njena aktivnost, odnosno ženke uginjavaju, a potomstvo je zaštićeno. Dakle, posle prestanka aktivnosti ženki, voćnjak je moguće prskati pesticidima, bez bojazni po potomstvo pčele voćnjaka.
Preporučuje se za voćnjake na većim površinama postavljanje nastrešnica sa specijalnim košnicama ili snopovima trske na svakih 200 m udaljenosti jedna od druge. Ispod svake nastrešnice treba postaviti 3-5 specijalnih košnica ili 10 snopova sa po 50 trski i uneti oko 500 kokona pčela voćnjaka iz kojih će sigurno izaći oko 300 ženki.
Za male voćnjake do 10 ari, dovoljna je jedna specijalna košnica ili jedan snop od 50 komada trski i oko 50 kokona pčele voćnjaka iz kojih će se razviti oko 30 ženki.
U godinama kada su uslovi za aktivnost medonosne pčele nepovoljni, uz pomoć pčele voćnjaka prinosi mogu biti dvostruko, nekada i trostruko uvećani.
Silvija Hodžić, dipl.ing.
savetodavac iz oblasti voćarstva

[Autor]

Članci