[Petrović-Luković VioletaUčesnik]

У патолошка понашања свиња убрајају се:

1.агрeсија свиња према другим свињама

2.грижа репа

3.канибализам крмача

4.угњечење прасади и

5.њушкање стомака прасада.

Сва патолошка понашања свиња су појаве која проистичу из низа фактора насталих услед грешака у технологији држања и исхрани. Ове појаве имају за последицу широк дијапазон других проблема који проузрокује економске губитке кроз велике трошкове и смањење профита.

Сви ови проблеми представљају један облик у поремећају понашања свиња, који се најчешће јавља код товних категорија. Због ових проблема настају директне и индиректне штете. Директне штете се манифестују кроз угинућа, смањење прираста, продужење времена това и лечења.

Узрок свих ових проблема је мултифакторијалан. Не може се тачно дефинисати разлог који доводи до ових патолошких стања. Сматра се да поред саме технологије држања и исхране за ова патолошка стања утицај може да има и генетски фактор.

Проблеми који су везани за технологију држања и исхрану а утичу на ове патолошке појаве су:

• густина насељености,
• број хранидбених места,
• недовољан број појилица или слаб проток воде на појилицама,
• превелико струјање ваздуха или загушљиви објекти,
• недовољно избалансирани оброци са мањком сировог протеина, целулозе или појединих нутријената, недостатак влакана у оброцима, неприлагођен оброк категорији свиња,
• дужина одсеченог репа, односно код свих прасади репови треба да буду одсечени на истој дужини,
• лоши зоохигијенски услови,
• велике температурне варијације у објекту,
• мешање већег броја легала и др.

Свака промена у технологији гајења или исхрани код животиња изазива стрес. Стрес може да биде окидач за појаву ових патолошких стања, појаву комплексне етиологије и патогенезе и непосредан повод за измењено понашање животиња.

Ове патолошке промене чешће се јављају код чистих или Ф1 раса, а ређе код товних хибрида односно трорасних или четворасних мелеза. Велике беле свиње испољавају агресивније понашање у односу на нпр. Хемпшир расу, а која је опет агресивнија од Дурока. Расе са мањим уделом телесне масти испољавају агресивније понашање.

Агресивна патолошка стања могу се јавити у било ком периоду узраста свиња:

• у првој недељи живота током успостављања „редоследа на вимену крмаче“ код сисања и стабилизације хијерархије при подоју
• у периоду формирања боксева са залученом прасади и свињама из предтова и траје до успостављања и стабилизације стриктног друштвеног ранга групе; животиње се међусобно њушкају 1-2 минута уз гласно оглашавање, а потом долази до угриза од стране „нападача“, након чега и „нападач“ и „жртва“ одступају, овакав модел понашања се понавља све док се једна животиња не покори другој
• крмаче испољавају агресивно понашање током еструса према ново-уведеним крмачама у групу – „покорне/ крмаче нижег ранга“ имају слабије изражено еструсон понашање, мањи број прасади по леглу и постепено губе на телесној маси због подређеног статус ана хранилици
• током парења, нерастови се могу упустити у борбу са другим нерастом.

Према досадашњим сазнањима најчешће са грижом почињу женска грла.

Клиничка слика настала услед гриже репова може бити различита, од тога да недостају мањи делови репа па до тога да недостаје читав реп и појаве отворених рана на боковима и у пределу бутова. Појава отворених рана ствара могућност за различите инфекције које могу довести до мањих или већих инфекција, гнојних упала, сепсе и др.

Појава крварења и укус крви код свиња проузрокује појачану агресију. У обуздавању агресивног понашања у екстремних ситуацијама се могу применити и средства за смирење попут азаперон-а (2,2 мг/кг ТМ) или амперозид-а (1 мг/кг ТМ).

Терапија повређене животиње зависи од самог степена повреде, а обично су то различите антибиотске терапије спрејевима и прашковима.

Као једна од превентивних мера за спречавање гриже репова у пракси је добре резултате дало и убацивање играчака, ланаца и сламе у боксеве.

Важан тренутак у спречавању ове патолошке појаве је и рано откривање агресивних животиња и њихово одстрањивање из бокса.

Њушкање стомака прасади као облик патолошког понашања се карактерише испољавањем упорних ритмичких покрета њушком, горе-доле, усмерених на стомак другог прасета. Прасад која испољава овакав облик патолошког понашања „непрестано прогања“ другу прасад. Манифестовање овог штетног понашања у дужем временском периоду доводи до појабе лезија на кожи абдомена и кожи између задњих ногу и бокова „жртве“ које се могу инфицирати бактеријским узрочницима са коже и из окружења.

Појава канибализма је настаје када је поред међусобне гриже свиња присутна и нервоза код товљеника или прасади. Код ових животиња лошије су производне перормансе у прирасту и утрошку хране.  и обично лошије производне перформансе по питању прираста и утрошка хране. Нарушавање оптималног микроклимата, период године и генетика као фактори појаве ових патолошких стања имају једнак утицај.

Хемијски састав хране значајно утиче на појаву канибализма али и контаминираност сировина микотоксинима додатно појачава клиничку слику нервозе код свиња, а честа је појава да  храна није прилагођена постојећој генетици на фарми.

Канибализам крмача представља појаву једења сосптвене прасади. Јавља се код крмача уразличитим условима гајења и чешће се јавља код провопрасиља.  Према неким сазнањима, стрес је окидач оваквог патолошког понашања крмача услед прашења. Чињеница је да већина крмача 24 часа после прашења, када „ниво стреса“ опадне, више није агресивна, прихвата прасад и понаша се пажљиво према њима.

Крмаче су брижне мајке које прихватају прасад и понашају се пажљиво према њима, али измењениуслови држања и исхране условљавају слабљење материнског инстикта тако да крмаче са већом телесном масом, могу приликом заузимања постраног положаја да би прасад сисала и током лежања приликом одмора, „пригњечити“ – прасад.

Са променом климе и повећаном контаминираношћу хране микотоксинима поред канибализма и нервозе долази и до појаве некротичних делова на кожи репа и ушију и одатле креће почетни канибализам.  Некротична места могу да се појаве и на кожи ребара и трбуха, као и на доњим деловима екстремитета. У оваквим случајевима животиње одбијају конзумацију хране. Лечење оваквих појава у основи има промену хране, избацивање контаминираних нутритијената.

Проценат целулозе у оброку не сме бити мањи од 4% јер у супротном долази до појачане нервозе, константне „борбе“ на хранилици за храном. Ако оброк није добро избалансиран влакнима може доћи и до појаве пролапсуса ректума.

У оброку је битан и избалансиран садржај аминокиселина, нарочито лизина. За свиње тежине од 15 до 60 kg садржај лизина у оброку треба да буде од 0,8 до 1%. Недостатак лизина у оброку доводи до смањене конзумације хране и појаве патолошких стања. Недостатак гвожђа и незасићених масних киселина у оброку такође може бити узрок појаве гриже и канибализма.

Количина соли, микро и макроелемената, осталих аминокиселина и витамина мора да буде добро избалансирана у оброку. Недовољно избалансиран оброк доводи до смањене конзумације хране, нервозе животиња и појаве патолошких стања.

Први знак да у оброку нешто није у реду када свиње почну да се гомилају око хранилице и боре за исту, наравно под условом да постоји распоред њиховог храњења.

Количина светлости у објекту за држање свиња директно је пропорционална појави нервозе свиња. Више светлости у објекту, свиње су мање нервозне.

Свиње имају природну тенденцију да стално нешто жваћу и најчешће се та појава испољва кроз међусобно грижење репова а један од разлога може да буде и радозналост свиња. Свиња у својој радозналости случајно раскрвари реп друге свиње. Сама крв је привлачна свињама и тако долази до ескалације проблема и појаве других патогених стања.

Поред превентивних мера за спречавање појаве ових патолошких стања које се односе на оптималне услове држања животиња и избалансирани оброк животињама се може повећати и количина MgO у храни јер он има смирујући ефекат на животиње.

 

саветодавац за сточарство

мр Виолета Петровић Луковић

[Autor]

Članci