Pasivne metode se koriste kako bi se izbegla opasnost od mraza. Ove metode bi trebalo da budu planirane i primenjene pre nego što se pojavi opasnost od mraza.
Odabir lokacije za sađenje: Najbolji metod za zaštitu od mraza je izbegavanje sađenja kultura u oblastima gde postoji opasnost od mraza kada je to moguće. Voćnjak ne treba saditi na mestima na kojima se hladan vazduh skuplja (kotline, doline) i gde se hladan vazduh sporo kreće i zadržava. Koristiti padine brda ili oblasti u blizini većih vodenih površina.
Postavljanje barijera: Prirodne ili veštačke barijere se koriste kako bi se sprečio priliv hladnog vazduha iznad biljnih zasada. Mogu ih činiti redovi drveća, žbunja, zidovi građevina itd. Hladan vazduh koji nailazi na prepreku normalnu na njegov tok biva nagomilan ispred nje. Kada se dovoljno vazduha akumulira ispred prepreke, preći će preko nje i nastaviti da se kreće ka nižim područjima.
Povećanje vlažnosti zemljišta: Opasnost od mraza je manja na vlažnom nego na suvom zemljištu. U toku dana vlažno zemljište akumulira više toplote nego suvo, u toku noći površinski sloj se sporije hladi usled provođenja toplote iz dubljih slojeva. Ukoliko je najavljena pojava mraza, dobro je nekoliko dana ranije natopiti vodom sloj zemljišta do dubine 25 cm. Ne preporučuje se obrađivanje (rastresanje) zemljišta u vreme pojave mraza, jer se iznad takvog zemljišta stvara više hladnog vazduha nego iznad neobrađenog. Kroz rastresito zemljište sporije se prenosi toplota iz dubljih slojeva. Tokom noći takvo zemljište brže se ohladi – u to vreme ne treba odstranjivati ni korov u voćnjacima. Obradu zemljišta vršiti kada opasnost od mraza prođe.
PSSS Кraljevo DOO
Mirjana Ostojić, dipl. inž.
Ostojić Mirjana
Ostojić Mirjana