[Manojlović MarkoUčesnik]

Мољац парадајза (Тута абсолута) је штеточина чији је најзначајнији домаћин парадајз. Од 2006. године парадајзов мољац постаје значајна штеточина парадајза у Европи.Пореклом је из Јужне Амерке. С обзиром да се парадајз увози из јужних крајева Европе и да се штеточина шири активним летом, угрожена је и повртарска производња у нашој земљи. Поред парадајза напада и кромпир као и друге биљке рода Соланум.То су ноћни лептири који се дању крију у лишћу биљака. Имаго је дужине 5-7 мм са израженим пипцима, ларве су смеђе са тамном главом. Тута абсолута је разарајућа штеточина парадајза. Има више генерација годишње, женка може да положи до 300 јаја за време свог живота. Цео циклус развоја се жаврши за 30-35 дана. Може презимети као јаја, лутка или имаго у зависности од услова средине.
Инсект се храни мезофилом листа и прави мине у лишћу. Може проузроковати штете током целог циклуса развоја. Оштећења на лишћу која праве гусенице мољца нису слична “минама” које настају од ларви лисних минера из рода Лириомyза. Минери листа (Лириомyза спп.) нападају искључиво лист, док Тута абсолута напада све надземне делове биљака. Ларве мува минера могу смањити род највише за 10-20 %, а штете од мољца парадајза могу износити 50-100 %. Напада парадајз и у пољу и у затвореном простору. Биљка парадајза може бити нападнута у свим фазама развоја и могу бити нападнути сви делови биљке од пупољка до плода. У плодовима парадајза буши тунеле у свим фазама развоја и може довести до трулежи. На кромпиру напада надземне делове. Репродукује се врло брзо, циклус развоја траје 24 – 38 дана, а зависи од температуре. Минимална температура за активност је 9 0Ц. Тек излегле гусенице – ларве су жућкасте боје, дужине око 0,5 мм. Kада сазревају постају жутозелене. Потпуно одрасла гусеница је око 9 мм дужине са ружичастим леђима и тамном главом. Лутке су светло смеђе, дужине око 6 мм.
Штете на парадајзу причињава ларва – гусеница која се храни лишћем и стабљиком при чему прави мине – ходнике, а унутар мина може се видети ларва. Ларва оштећује и плодове, зреле и зелене. Појачан фитосанитарни надзор над прометом расада и плодова,
Примена превентивних мера је обавезна, велики је број биљака домаћина – штеточина има склоност према парадајзу, али оштећује и кромпир, плави парадајз, паприку, дуван, пасуљ, затим корове. Kвалитетна обрада земљишта, изношење и уништавање заражених биљних остатака након бербе,
Не користити и обавезно уклањати и уништавати амбалажу у којој је увежен плод или расад, Kористити заштитне мреже, постављати феромонске, ловне клопке ради праћења лета инсекта. Сузбијање је врло тешко и из разлога што има велики број генерација током године 10-12 генерација, а број зависи од температуре,
Нема адекватног препарата, а због сукцесивне бербе поврћа не могу се увек примењивати пестициди, због каренце, односно остатака пестицида у храни.
Примена биолошких мера борбе – примена паразита, предатора, као и инсектицида биолошког порекла.

[Autor]

Članci