Crveni pauk (Panonychus ulmi) odavno je poznat kao štetočina voća. Jedna je od najopasnijih štetočina na jabuci, a može biti štetan i na šljivi, krušci, breskvi, nektarini i vinovoj lozi. Najveće štete pravi na redovno tretiranim voćnjacima, na kojima su, redovnom upotrebom insekticida, suzbijeni prirodni neprijatelji crvenog voćnog pauka (predatorska grinja Typhlodromus pyri, predatorske stenice, larve bubamara i drugi).
Crveni voćni pauk ima 6-7 generacija godišnje i svaka naredna generacija ženki se seli na više lišće, gde odlaže jaja na naličju ( mada se sama ženka može uočiti i na licu lišća kada je mirno i toplo vreme). Prezimljava u stadijumu jaja. Piljenje larvi počinje u fazi roze pupoljka, a najintenzivnije je obično početkom cvetanja. Pauci se hrane na naličju listova. Jedna ženka položi 50 do 150 jaja. Razvoj larve traje oko dve nedelje. Ženka živi od 18 do 40 dana, pa se već naredne generacije počnu preplitati. Već početkom juna su u voćnjaku zbog toga prisutna i jaja i larve i odrasle grinje. Od početka avgusta, deo ženki počinje da polaže zimska jaja.
Na dvogodišnjim granama, u račvama grana i pukotinama kore, nalaze se crvena okrugla jaja veličine oko 0,15 mm. Kada se ispile, na naličju listova se lupom mogu naći grinje crvene boje, veličine od 0,3 mm do 0,5 mm. Ishranom menjaju boju lista, ali to znači da su štete već uzele maha. Ako je brojnost velika, mogu se naći i na licu lista, kao i na plodu.
Oštećuju list, koji menja boju, najpre u žućkastu, a zatim u bronzanu. Grinje ishranom povećavaju transpiraciju i smanjuju proizvodnju hranljivih materija, te su plodovi sitni. Grane na kojima je oštećen list ne ulaze spremno u zimu, a pupoljci na njima nemaju dovoljno hrane za diferenciranje u generativne.Tokom jakog napada, ove štetne grinje oštećuju i pokožicu plodova. Suzbijanje crvenog voćnog pauka vrši se akaricidima samo ukoliko je brojnost iznad praga štetnosti, a zastupljenost predatora mala. Svaka fenofaza razvoja jabuke ima drugačiju vrednost praga štetnosti. Treba naizmenično primenjivati akaricide različitog mehanizma delovanja pri svakom narednom tretmanu. Tretiranje je najbolje izvoditi uveče i noću, uz primenu većih količina tečnosti, jer nijedan akaricid nije sistemik, tako da grinje moraju doći u kontakt sa preparatom.
Milenković Marija
Milenković Marija