[Rašić SuzanaUčesnik]

OŽIVLJAVANJE ZADRUGARSTVA – Rašić Suzana

Opšte stanje zadrugarstvu tokom prve decenije 21. veka pokazuje da je ono u ozbiljnoj krizi. Zato je aktuelno pitanje oživljavanja poslovnog organizovanja porodičnih gazdinstava kroz zadrugarstvo. Oživljavanje i uspešan razvoj zadrugarstva je moguć ako postoji dugoročna napredna politika promenljivih političkih subjekata u odnosu na poslovno organizovanje poljoprivrednika. Politika oživljavanja zadrugarstva može da se zasniva na nekoliko principa koji se odnose na: usmeravanje naučnoistraživačkog rada na zadrugarstvo, unapređenje obrazovanja, nezavisnu zakonsku regulativu, materijalnu podršku i stručno pomaganje.
Usmeravanje naučnoistraživačkog rada na zadrugarstvo je svrsishodno naročito zbog pouzdanijeg saznavanja stvarnog stanja u zadrugarstvu i stvaranja podloge za odlučivanje o mogućim merama ekonomske politike u ovoj oblasti. Naučnim istraživanjem bi se takođe predvidele posledice zapostavljanja i nazadovanja u zadrugarstvu. Istovremeno naučnistraživačkim radom bi mogla da se pronađu najbolja rešenja za dugoročno ozdravljenje zadrugarstva, prilagođena našim uslovima i potrebama.
Postoje opravdane potrebe za unapređenje obrazovanja u oblasti zadrugarstva budući da se zadrugarstvo ne izučava na nekim višim i visokim poljoprivrednim školama, a tamo gde se ono izučava, uključujući i srednje poljoprivredne škole, nedovoljna je usmerenost na aktuelna pitanja. Zbog toga se ne stiču dovljno upotrebljiva znanja za praksu poslovnog organizovanja poljoprivrednika. S druge strane, savetodavstvo i dopusko obrazovanje poljoprivrednika, osim proizvodnje, treba da obuhvati i oblast poslovnog organizovanja odnosno zadrugarstva. Ova tema je inače u dopunskom obrazovanju poljoprivrednika zapostavljena. Dopunsko obrazovanje poljoprivrenika iz zadrugarstva, u nekim slučajevima, može da ima ishod – osnivanje zadruge.
Moguća su i potrebna izvesna poboljšanja u zakonu tako da poljoprivredna zadruga bude organizacija porodičnih gazdinstava, a ne članova jedne ili dve porodice, što zakon omogućuje. Time bi se sprečila zloupotreba zvana “privatna zadruga”. Na osnovu naučnih istraživanja i saznavanja potreba poljoprivrednika, koje oni sami mogu najbolje da iskažu, moguća su i druga poboljšanja zakona o zadrugama i podzakonskih akata. Ali u svakom slučaju, zakonska regulativa zadrugarstva biće plodonosnija, ukoliko uzima u obzir osobenosti domaćih uslova, stanja i potreba.
Vlada, opštine i drugi subjekti mogu i treba da materijalno pomognu obnovu zadrugarstva koje je pretrpelo snažan udarac krajem 20. i početkom 21. veka. Postojećim zadrugama je naročito potrebna pomoć u oslobađanju od kreditne zaduženosti, u obrtnim sredstvima i stručnom kadru odnosno u oblasti upravljanja. Novoosnovanim zadrugama je pak potrebna podrška u stvaranju početnog kapitala i uslova za rad u vidu obrtnih i osnovnih sredstva. Novim zadrugama je takođe svrsishodna podrška u obezbeđenju početnih rukovodilaca, pored ostalog, kroz naknadu njihovih plata u periodu osposobljavanja zadruga za oštru tržišnu utakmicu i samostalno privređivanje. Poreske olakšice, ako ne svim zadrugama onda bar novoosnovanim u određenom početnom periodu, takođe su pomoć ovim orgaiizacijama poljoprivrednika, a samim tim i poljoprnvrednicima. Obnova kapitalizma je pretežni deo zadruga dovela u veoma težak položaj. One su u znatnoj meri ostale i bez kvalitetnog stručnog kadra. Uspešni direktori i drugi rukovodioci su se pretežno okrenuli svom samostalnom privređivanju ili su našli zaposlenje kod uspešnijih preduzeća. I kada bi se zadrugama obezbedila znatna pomoć, u velikom broju slučajeva, postojeći uglavnom manje iskusni rukovodilački kadar ne bi na duži rok bitno unapredio njihov ekonomski položaj. Zbog toga, državni organi na različitom nivou, na osnovu javnog interesa, mogu da okupe, plate i usmere iskusne rukovodioce na rad u cilju oživljavanja poljoprivrednih zadruga.
Što se tiče osnivanja zadruga, stručnu pomoć mogu i treba da pruže, pre svega, zadružni savezi, savetodavne službe i stručni radnici opština. Od njih može da potekne i angažovanje drugih poznavalaca zadrugarstva. Pod ovim se u ovom slučaju podrazumeva pozitivno određenje političkih organizacija odnosno stranaka prema zadrugama. Zadruga nije prevaziđeni ostatak prethodnog društva nego je korisna organizacija poljoprivrednika koja je stvorena ranije, takođe u kapitalističkim uslovima. Neutralnost i ravnodušnost političkih stranaka prema nazadovanju zadrugarstva treba da bude zamenjena takmičenjem u doprinosu oživljavanju zadruga i osnivanju novih.

[Autor]

Članci