[Stanković SašaUčesnik]

Na polovini smo optimalnog roka setve ozime pšenice i ostalih ozimih strnih žita a jedva da je još uvek po koja parcela zasejana. Zašto se još uvek ne sejе? Šta će obeležiti ovu setvu? Da li će proizvođači biti zainteresovani za narednu setvu? Da pođemo od poslednjeg pitanja. Ko je imao mogućnosti uskladištenja ovogodišnjeg roda pšenice, prema najavama može očekivati nešto bolju cenu u narednom preriodu. Najava boljih cena pšenice na zimu, činjenica da je pšenica najbolja i najčešća predkultura ostalim ratarskim i povrtarskim kulturama, taradicija i uvek očekivanje boljih prinosa i cene ove za nas strateški važne kulture, ukazuje da će se pšenica opet sejati u obimu kakvom smo i navikli. Na teritoriji nišavskog okruga u ovoj sezoni prinosi nisu bili na očekivanom nivou ali ni sama setva nije bila onakva kako se to priželjkivalo. Sada su agroekološki uslovi za setvu mnogo povoljniji nego u predhodnoj jeseni. U predhodnoj dekadi palo je 10-35mm/m2 kiše, zavisno od od područja, što i doprinosi različitim uslovima za setvu. Negde je to dovoljno za setvu a negde ni za početak osnovne obrade zemljišta. Dakle, nisu svuda na terenu nišavskog okruga povoljni uslovi za setvu. Još jedan od problema je što je na najvećem delu Srbije, južnije od Dunava kukuruz uglavnom predkultura pšenici. Kukuruz još uvek nije skinut sa parcela. Postoje i delovi regiona gde još vlaga u zrnu nije u dovoljnioj meri pala sa aspekta uskladištenja roda u zrnu. Sve više je zastupljena proizvodnja hibrida za berbu u zrnu. Uglavnom se ide u proizvodnji na kasnije grupe zrenja koje su prinosnije od ranostatsnijih. Dakle ovo je jedan od glavnih razloga kašnjenja u setvi pšenice. Najčešća je praksa na teritoriji nišavskog okruga da se ozima pšenica seje od 25. oktobra do polovine novembra. Za to postoji puno razloga. Svesno se zbog viših prinosa ide na proizvodnju hibrida kukuruza kasnijih grupa zrenja, kasni se sa betrbom i na kraju sa setvom. Proizvođačima ovog kraja dosta je skup tretman zaštite od biljnih bolesti čija se pojava kasnijom setvom u velikoj meri sprečava. Naravno greška na samom startu proizvodnje, na šta se proizvođačima uvek sugeriše. Svako zakašnjenje u setvi od 20-30 dana po mnogim ispitivanjima i iskustvima znači pad prinosa od najmanje 30%. Isto tako ne znači da će se kasnijom setvom izbeći pojava dominantnih bolesti i štetočina. Visoki prinosi kukuruza u ovoj godini prouzrokovali su velikiu masu žetvenih ostataka na parcelama. Naravno da bi zaoravanjem mase žetvenih ostataka u mnogome uticali na povećanje sadržaja hunusa u zemljištu. Ali kako ovoliku masu žetvenih ostataka uneti u zemljište i ujedno spremiti ga za pravovremenu i kvalitetnu setvu. Nije za to kriv kukuruz. Možemo se pohvaliti za rekordne prinose kukuruza u ovoj godini, kakve proizvođači ovog kraja ni po kvalitetu ni po kvantitetu dugo nisu imali. Problem je u plodoredu, načinu i dubini obrade zemljišta, nedostatku humusa. Na mnogim površinama nema primene stajnjaka, gotovo da ne postoji ili je sporadično prisutna mera podrivanja i razbijanja plužnog đona. Na značajnom delu površina nema zaoravanja strnike posle žetve. Sve to onemogućuje da se uglavnom i zbog nedostatka pravih mašina i priključaka blagovremeno pripremi zemljište za setvu pšenice. Neizbežno je videti na parcelama ovih krajeva tradicionalno dvopolje, smena kukuruza i pšenice. Nema treće kulture u plodosmeni koja ranije odlazi sa parcele poput grahorice, stočnog graška ili crvene deteline, koje popravljaju hemijske osobine zemljišta a ranijim odlaskom sa parcela omogućuju setvu pšenice u optimalnom roku setve. Proizvođači koji imaju ove kulture u plodosmeni već su posejali ozimu pšenicu i ispunili jedan od najbitnijih uslova za dobre prinose. Posle setve treba povaljati što se srećom sve više ustaljuje na našim parcelama. Ovom merom čuva se postojeća vlaga u zemljištu, istiskuje vazduh i omogućuje bolje brže i ujednačenije nicanje. A ono što karakteriše setvu jeste skuplje seme, a čini se za sada, za početak i nedovoljno semena u ponudi. Cene derivata su nešto niže u odnosu na prošlu jesen, cene đubriva na nivou prošlogodišnjih cena. U svoj toj strukturi cene zasnivanja proizvodnje pšenice, seme je najjeftinija stavka. Najbitnie je ipak ono što se poseje. Kvalitet semena je od presudnbog značaja,. Sejati deklarisano i dorađeno seme polazna je osnova za dobijanje kvalitetnog useva. Dorađeno seme je ujednačene kalibracije, energije klijanja, ujednačeno i kvalitetnije zaprašeno. Sejati takvo seme nije samo sigurnije i pravilnije u stručnom smislu već i efikasnije sa aspekta rada sejalica i posebno sa ekonomskog efekta. I ove godine i pored naših saveta i sugestija sejaće se seme sa ambara. Takvo seme nije ujednačenog kvaliteta i nije otporno na prevalentne bolesti koje se nasele tokom vegetacije a posebno onih koje se prenose semenom. U takvim uslovima seje se i preko 400kg/ha semena. Iznikle biljke su neujednačene energije klijanja, neujednačenog porasta, nekonkurentne na polju, u gustom sklopu pogotovu u ekstremnim prilikama propadaju i na polju nastaju štete u vidu smanjenja optimalne gustine sklopa i najbitnije prinosa. Usevi nastali iz takvog semena često su pregusti, biljke nežne, u takvim prilikama bivaju osetljive na bolesti i na poleganje, a posebno u ranijim fenofazama razvoja na niske temperature a u klasanju i nalivanju zrna na sušu. U takvim okolnostima biljke često propadaju i usevi se dosta prorede. Preporuka je proizvođačima da poštuju sve propisane agroitehničke mere. Naveli smo neke od najbitnijih, ali ni malo beznačajne su elementi mineralne ishrane biljaka, norma i dubina setve i naravno kasnije mere nege i zaštite od bolesti i štetočina. I proizvođači ovog kraja mogli su se pohvaliti i u ovoj a i u predhodnim godinama odličnim prinosima pšenice od 7,5-9t/ha. Na takve prouzvođače se treba ugledati, oni su pravi dokaz da se i u pšenici mogu dostići na našim terenima i na značajno većim površinama vrhunski prinosi. Oni su pravi reprezentui i struke i znanja i prakse..

Saša Stanković, PSSS Niš

[Autor]

Članci